modričaINFO za sve ljude dobre volje
Američki fond KKR, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, za godinu i po kupio SBB, “Grand produkciju”, internet izdanja “Blica”, napravio TV N1… a sada preuzima i dnevne novine?!
Američki fond “KKR investment”, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, od oktobra 2013. do danas, za nepunih godinu i po dana, stavio je pod svoju kontrolu značajan deo srpskih medija.
Amerikanci su prvo kupili SBB, najveću mrežu kablovske televizije u Srbiji, zatim su postali većinski vlasnici “Grand produkcije” preko koje ostvaruju kontrolu i nad TV Prva, osnovali su TV N1, kupili akcije internet portala dnevnog lista “Blic”, a nedavno su, tvrde odlično obavešteni, u najvećoj tajnosti dogovorili i preuzimanje tiražnog beogradskog dnevnog lista!
I zakon im ide naruku
U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri redovno se napadaju vlast i tajkuni, a gotovo niko i nigde ne spominje činjenicu da KKR u ovom trenutku ima verovatno najveću medijsku moć u Srbiji.
ZABRANJENA TEMA
U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri napadaju se vlast i tajkuni, a gotovo niko ne spominje činjenicu da KKR danas ima najveću medijsku moć u Srbiji
Fakat je da Amerikanci mogu preko najvećeg kablovskog operatera i svojih medija značajno da kontrolišu protok informacija, a preuzimanjem tiražnog dnevnog lista bili bi u poziciji da potpuno kreiraju javno mnjenje u Srbiji!
Kako saznajemo, “KKR investment” će u narednih nekoliko meseci i formalno preuzeti kontrolu nad dnevnim novinama u čije poslovanje su već upumpali znatna finansijska sredstva.
– Iako bi u ovom slučaju moglo možda da se govori o nedozvoljenoj koncentraciji ili čak o monopolu, Amerikanci opušteno prave aranžman o preuzimanju novina. Potpuno su, naime, uvereni da niko iz vlasti neće smeti da im zabrani preuzimanje još jednog medija… – kaže izvor Informera.
Slučajno ili ne, tek prošlogodišnjim promenama Zakona o informisanju omogućeno je jednom vlasniku da istovremeno ima i elektronski i štampani medij, što je ranije bilo zabranjeno da bi se obezbedio pluralizam medija.
Petreus voli žene, vojsku i novac
Pre nego što je došao na čelo “KKR investmenta”, Dejvid Petreus je bio direktor CIA, i to od septembra 2011. do novembra 2012. Pre toga obavljao je dužnost komandanta međunarodnih snaga u Avganistanu i Iraku. U jednom trenutku u SAD je važio čak i za potencijalnog predsedničkog kandidata.
Međutim, Petreusova karijera u CIA okončana je zbog seks-skandala, kada je “provaljen” da je odavao službene tajne autorki svoje biografije Poli Brodvel, sa kojom je bio u vanbračnoj vezi.
Agenti su pronašli veliki broj poverljivih dokumenata na kompjuteru Brodvelove i u njenoj kući, a Petreus i Pola su se javno izvinili zbog ljubavne afere. Oni su rekli da su romansu počeli kada je otišao iz vojske i počeo da radi za CIA.
Petreus je trenutno u žiži javnosti u SAD jer se suočava sa mogućim podizanjem optužnice američkog ministarstva pravde zbog odavanja poverljivih informacija Brodvelovoj.
U Ministarstvu kulture i informisanja juče nisu hteli da komentarišu naša saznanja, već su nam samo kratko rekli da od 13. februara počinje upis u Registar medija po novim pravilima.
– On je zasnovan na Pravilniku o dokumentaciji koja se prilaže u postupku registracije medija. Pravilnik nalaže obavezu prijavljivanja vlasničke strukture medija, što će doprineti transparentnosti vlasništva – istakli su u ovom ministarstvu.
Na drugoj strani, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže za Informer da je ta komisija odobrila američkom KKR da preuzme SBB i da je tu sve urađeno po zakonu.
– Što se tiče “Grand produkcije”, tu smo utvrdili da nije poštovano rešenje Komisije. Zato ćemo preduzeti odgovarajuće aktivnosti iz okvira svoje nadležnosti kako bi se dosledno primenjivao Zakon o zaštiti konkurencije – ističe Obradović. Na naše pitanje da li su postojali slični problemi i kada je počela sa radom televizija N1, takođe u rukama KKR, Obradović priznaje da taj slučaj nisu ni proveravali.
– Posle vašeg poziva proverićemo da li je došlo do nekog kršenja zakona. To je naša zakonska obaveza – kaže Obradović.
Generalni sekretar UNS Nino Brajović kaže da želi da veruje da su ekonomski razlozi glavni motiv za dolazak KKR na ovo tržište.
– Uvek me brine velika medijska koncentracija. Ona je prirodni neprijatelj slobode medija. Zato i postoje regulatorna tela koja o tome moraju da vode računa, pre svih Regulatorno telo za elektronske medije i Antimonopolska komisija, koji treba da utvrde da li ima propusta u konkretnim slučajevima – smatra Brajović.
Interes od 90 miliona evra
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Informer, nezavisno od pitanja cenzure i medijskih monopola, da nije dobro da Srbija ovako profitabilne sektore ustupa strancima.
– Američki KKR kupuje biznise koji donose veliki profit. Pored toga, tu je i interes da se ostvari veliki uticaj u ovom delu Evrope. Za nas nikako nije dobro što smo tako važnog kablovskog operatera prodali, a planiramo to da uradimo i sa “Telekomom”. Molim vas, šta će nam ostati? Hoćemo li postati robovi u svojoj zemlji?! – pita se Savić.
Na kraju, borba za medijski prostor nije samo pitanje politike, već i milionskih profita. To, bez sumnje, potvrđuje i podatak da oglašivači u Srbiji na televizijske reklame godišnje potroše skoro 90 miliona evra!
Paukova mreža KKR u srpskim medijima
* Da su se Amerikanci baš nameračili na srpske medije bilo je jasno u oktobru 2013, kada je KKR investicionom fondu MEP platio neverovatnih 1,2 milijarde evra za kablovsku mrežu SBB.
* Samo nekoliko meseci kasnije, u februaru 2014, Petreus i njegov “KKR investment” kupuju 51 odsto “Grand produkcije”. Cena nikada nije zvanično objavljena, ali je u medijima objavljeno da su vlasnici “Granda” Brena, Boba i Saša Popović dobili ukupno 15 miliona evra.
* Amerikanci su u oktobru 2014. lansirali i svoju TV N1, koja radi pod okriljem CNN.
* U leto 2014. KKR je kupio i paket akcija u švajcarskoj kompaniji “Ringijer digital AG”. Kako je saopšteno, KKR je preuzeo 49 odsto akcija u ovoj firmi koja preko povezanih firmi kontroliše i internet portal “Blica” u Srbiji.
Izvor: Informer
