Slavko Dugić Švajcarsku zamenio zavičajem *(FOTO)

RODNA GRUDA – RADOST ŽIVOTA!

MODRIČA – Čudo se u životu ne može objasniti, zato i jeste čudo. Život junaka ove priče, Slavka Dugića, govori kako se putujući kroz beli svet borbom, marljivošću, samopregorom mogu ostvariti na prvi pogled nedostižni ciljevi. Kada se iz svog rodnog Skugrića zaputio put Švajcarske, nije se zanosio ni mondemskim životom na Ženevskom jezeru ni brojnim uživanjima koje nudi Švajcarska, već je znao samo jedno – da mora uspeti!

Išli su dani i godine, radilo se sve i svašta, najčešće od jutra do sutra, verujući samo u sebe i u svoj rad.

NA DOBROM GLASU – SLAVKO DUGIĆ

„Radio sam mnogo, ali sačuvao sam leđa. Danas imam 67 godina i solidno zdravlje. U Švajcarskoj su supruga Đuka, kćerka Paulina i sin Slaviša sa svojim porodicama. Deda ode tamo preko zime i dva ili tri puta posle, da vidim unučad. Mnogo ih volim. Ipak, nisam mogao bez Skugrića i Modriče, Posavine i Trebave, bez Duge njive. Ovde sa svojim prijateljima drugujem, odgledamo poneku utakmicu. Neka sada drugi rade, ja sam se naradio“, priča Slavko Dugić, inače veliki, ali gospodstven simpatizer Crvene zvezde.

Tek u retkim trenucima predaha i odmora, dok je živeo u Švajcarskoj, odlazio je na utakmice gledajući Cirih, Grashopers, Arau…, vraćajući se u dane mladosti kada je u svom Skugriću zajedno sa Brankom , Nikolom, Petrom, Đorđem, Milanom… nosio dres naselja koje mu toliko znači. I tada i danas meštani ga gotovo obožavaju. Valjda zato što je ostao čvrsto na zemlji, pokazujući svima da je duhovno uvek bilo vrednije od materijalnog.

Ono što se njemu nije ostvarilo kao san, da postane mali – veliki fudbaler, verovao je da će to jednog dana učiniti njegov sin Slaviša. To se upravo i dogodilo. Mnogo godina kasnije, Slaviša Dugić igrao je za švajcarske klubove Kriens, Servete, Arau, pa italijansku Kataniju, Modriču kada je bila šampion BiH, sa dosta uspeha igrao u Gčkoj i na Kipru, kasnije u Borcu iz Banja Luke, pa ponovo u Švajcarskoj. Prošao je sve njene mlađe selekcije, a sa U-17 timom stigao do krova Evrope.

„Slaviša je vredan i mnogo je radio. Fudbal mu je u dobroj meri vratio sav njegov trud. Mada, kao roditelj gledam, zaslužio je i više. Ipak, on se ne žali i ako je on zadovoljan i ja sam. Uspešan je i na polju nauke, fakultetski obrazovan, porodičan. Bezbrižan sam po pitanju svoje dece. I ja i moja supruga smo ponosni roditelji“, kazuje Slavko Dugić.

Kada je okončao radni vek u Švajcarskoj, „Dugija“ se vratio u rodni kraj, da živi penzionerske dane sa drugarima iz mladosti.

„Tu su Nikola Nikić,moj šurijak, pa doktor Petar Blagojević,Branko Kalaun, Pajdo, Žika Topalo, dva Vida, Slavko Nikić, Mlađo, Marijan, Antara… Ostao sam bez Milana Jelića , a bili smo istinski prijatelji. Modriča je mnogo izgubila. Moji drugari su ili za Zvezdu ili za Partizan. Moja sreća da je većina zvezdaša. Ovde mi je dobro i Modriča je bila i ostala u srcu. Kao i Skugrić, Duga njiva“, dodao je Slavko Dugić.

STALNA DRUŽENJA – SLAVKO DUGIĆ, dr PETAR BLAGOJEVIĆ I SPORTSKI ŽURNAL

Redovni su u svom omiljenom sastajalištu, „Tropiku“ poznatog fudbalera Darija Damjanovića, uz Sportski žurnal i sportske teme. Tada se rasprede priča šta je bilo kad je bilo, pogotovo vezano za fudbal i život koji će Nikolu Nikića odvesti do oreola asa u nekadašnjoj Jugoslaviji, a Milana Jelića da bude predsednik Republike Srpske i fudbalski autoritet sveta. I priznaju da je život pisao svoje romane, jer mnogo je iz te generacije onda bosonogih mališana koji su postali ljudi od autoriteta.

U ovom smutnom i teškom vremenu, gde dominiraju otužne i nevesele priče, ima i onih koji su naši, a ,opet, drugačiji su.

Umeju i sreću i zadovoljstvo da ispišu…

DOLARI IZ GRČKE
Svaka priča Slavke Dugića satkana je od reči koje su poredane na svoje mesto, bez zamuckivanja zaborava. Jer, tek mu je 67…
“Uvek se setim kada smo stric od moje supruge, Ilija Nikić i ja boravili u Grčkoj.Nikola tada slavan fudbaler i pun para. Ponesemo novac jer se u Skugriću gradila porodična kuća njihova. Deda Ilija je svih 9.000 dolara stavio u gaće. Carinici su ga brzo ‘provalili’, ostao je bez novca, ne i gaća. Do kuće nije progovorio, samo je spominjao vruću proju. Bio je starina koga su svi voleli, zanimljiv, duhovit…”, priseća se Dugić jednog od događaja sa rodbinom svoje supruge.

Slađan JEREMIĆ

Facebook komentari

komentari