Rada Đošan Kitić – TRAG U BESKRAJU – VII DIO *(VIDEO)

Rada Đošan Kitić – TRAG U BESKRAJU – VII DIO

CRKVI POKROVA PRESVETE BOGORODICE U VIŠNJIKU

Evo već dvadeset godina ima,
kako đavolji naum krenu,
razdvoji oca, majku i sina,
razdvoji čovjeka i voljenu mu ženu.

To što uradi ne bi mu dosta,
sa zlom i dalje krenu.
Toliko ljudi bez ognjišta osta,
u jednom jedinom trenu.

Moraš da ideš gdje život krene,
da slijediš Božiju ruku i prst
da ti za vratom teško ko stijene,
svako mora da nosi svoj krst.

Hodiše tako od mjesta do mjesta
i nigdje ne nađoše svoga,
kada imanja i sreće nesta,
utjehu potražiše kod Boga.

A Gospod, kao što uvijek i biva,
svoj im blagoslov dade,
rodi se međ njima svetinja živa
počeše crkvu svoju da grade.

Kopaše zemlju, temelje grade
radnici, neimari.
Korita ruše i zemlju vade,
kako mladi, tako i stari.

Svakim se danom napredak vidi,
sa novim jutrom sve ljepše sija.
Ne želi niko da se postidi,
prilaže i daruje ono što ima.

Protiče vrijeme, s njim dani sivi,
prođe nekoliko ljeta.
Poče narod ljepše da živi,
sa njim i građevina sveta.

Osvanu predivan jesenji dan,
skupi se sveštenička svita cijela.
Ostvaruju svoj veliki san,
obasja ih svjetlost bijela.

Osveštaše ovo sveto mjesto,
krstiše crkvu ko rođeno dijete.
Na zasluženi svoj presto
staviše Pokrov Bogorodice Presvete.

Evo je, blista u punom sjaju,
sa veličanstvenih kupola pet!
Okuplja oko sebe ljude u kraju,
a divi joj se i čitav svijet.

Visoki zvonik uzvišen stoji,
onako kako Hristu dolikuje.
Duhom gladne hrani i žedne poji,
preko devet brda zvono mu se čuje.

Hvala ti, Gospode, za blagoslov taj,
za krst što sa crkve štiti,
vazda mi svijetli njegov sjaj,
da l’ pošla spiti il’ uraniti.

Rada Đošan Kitić

—————————————–

ЦРКВИ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ВИШЊИКУ

Ево већ двадесет година има,
како ђавољи наум крену,
раздвоји оца, мајку и сина,
раздвоји човјека и вољену му жену.

То што уради не би му доста,
са злом и даље крену.
Толико људи без огњишта оста,
у једном једином трену.

Мораш да идеш гдје живот крене,
да слиједиш Божију руку и прст
да ти за вратом тешко ко стијене,
свако мора да носи свој крст.

Ходише тако од мјеста до мјеста
и нигдје не нађоше свога,
када имања и среће неста,
утјеху потражише код Бога.

А Господ, као што увијек и бива,
свој им благослов даде,
роди се међ њима светиња жива
почеше цркву своју да граде.

Копаше земљу, темеље граде
радници, неимари.
Корита руше и земљу ваде,
како млади, тако и стари.

Сваким се даном напредак види,
са новим јутром све љепше сија.
Не жели нико да се постиди,
прилаже и дарује оно што има.

Протиче вријеме, с њим дани сиви,
прође неколико љета.
Поче народ љепше да живи,
са њим и грађевина света.

Освану предиван јесењи дан,
скупи се свештеничка свита цијела.
Остварују свој велики сан,
обасја их свјетлост бијела.

Освешташе ово свето мјесто,
крстише цркву ко рођено дијете.
На заслужени свој престо
ставише Покров Богородице Пресвете.

Ево је, блиста у пуном сјају,
са величанствених купола пет!
Окупља око себе људе у крају,
а диви јој се и читав свијет.

Високи звоник узвишен стоји,
онако како Христу доликује.
Духом гладне храни и жедне поји,
преко девет брда звоно му се чује.

Хвала ти, Господе, за благослов тај,
за крст што са цркве штити,
вазда ми свијетли његов сјај,
да л’ пошла спити ил’ уранити.

Рада Ђошан Китић

IZ RECENZIJE

Sasvim je prirodno da sve pjesme uvrštene u rukopis Trag u beskraju (ukupno ih je 72) nisu podjednake izražajne snage. U trenucima istinske inspiracije, Rada Đošan Kitić je u jezičkoj riznici uspješno pronalazila prave riječi kojima je prikladno iskazivala viđenje svijeta koji je okružuje. Pažljivijim uvidom u kvalitete navedenog rukopisa otkriva se da je najveći broj pjesama rezultat autorkine neodoljive potrebe da svoje duševne preokupacije ovaploti u emotivne pjesničke forme, a da je samo nekolicina njih napisana iz pragmatičnih razloga i da u njima nije dostignut željeni estetski nivo.

U ljubavnoj lirici pjesnkinja se iskazala najpotpunije. Efektno je opjevala cijelu skalu ljubavnih emocija, počev od slučajnih pogleda i susreta, preko raznih vrsta potpune opsjednutosti likom voljene osobe koja u ženskom srcu izaziva snažne potrese, do oslikavanja najvišeg stepena strasti na kome se razum potiskuje na marginu, ili se potpuno gubi.

Zbog svega navedenog, izdavaču sa zadovoljstvom preporučujem da rukopis Trag u beskraju Rade Đošan Kitić objavi i učini ga dostupnim širem krugu ljubitelja poetske riječi.

Recenzent,
prof. dr Cvijetin Ristanović

O AUTORU

Rada Đošan Kitić je rođena 11. jula 1979. godine u Žepču. Svojim najvećim uspjehom u životu smatra to što je majka troje djece.Živi i radi u Modriči. Objavila je roman „Prljavi dodiri“ koji doživio treće izdanje i knjigu poezije „Kad duša govori“.
Radove je štampala u zbornicima u Republici Srpskoj i u inostranstvu. Član je Kluba književnika „Savovanje“ Šamac, Srpske književne države „Aleja breza“ Gnionica, Kluba pisaca „Vukovo pero“ 2016 Loznica, Omladinski književni klub „Mladost“ Modriča.