modričaINFO za sve ljude dobre volje
Rada Đošan Kitić – TRAG U BESKRAJU – II DIO
LJEČILIŠTE DUŠE
Nošena krilima sjevernoga vjetra,
da umirim žarku znatiželju,
što me neprestano, od postanka, vukla
svome prapočetku i praroditelju.
Prvo obretenje na tom svetom mjestu,
a sve mi već znano, srcu odveć milo,
miris tog sjeverca, Sunce što ne gasne…
Sve već proživljeno, kao da se zbilo.
To i sada biva… To me sebi vuklo…
Svijetla rukotvorja svevišnjega Tvorca,
melodija što se zracima razliva
treperavim glasom anđelskoga pojca.
Divlji konji vrani zasjenili brijege,
dok im žeđi ‘tole bistre gorske oči,
šarena se duga kolospletom boja
sa nebeskog svoda k’o vodopad toči.
Nedaleko breze rasplitaše kose,
a lipe rasule 5ajne aromate,
sladostrasnu gozbu već su zametnule
radilice pčele, rojevi se zlate.
Čini se k’o snovi kad zagospodare,
srs me vinu ovim bajnim krajolikom,
pa mi sve božansko poput snoviđenja,
svaki trenut čini velikim praznikom.
Ostala bih vječno u tom rajskom vrtu…
I ostaću, jer ga cijelim bićem ištem.
Zazivam Svevišnjeg, za blagoslov molim,
da nastanim ovo duše lječilište.
Rada Đošan Kitić
ЉЕЧИЛИШТЕ ДУШЕ
Ношeна крилима сјевернога вјетра,
да умирим жарку знатижељу,
што ме непрестано, од постанка, вукла
своме прапочетку и прародитељу.
Прво обретење на том светом мјесту,
а све ми већ знано, срцу одвећ мило,
мирис тог сјеверца, Сунце што не гасне…
Све већ проживљено, као да се збило.
То и сада бива… То ме себи вукло…
Свијетла рукотворја свевишњега Творца,
мелодија што се зрацима разлива
треперавим гласом анђелскога појца.
Дивљи коњи врани засјенили бријеге,
док им жеђи ‘толе бистре горске очи,
шарена се дуга колосплетом боја
са небеског свода к’о водопад точи.
Недалеко брезе расплиташе косе,
а липе расуле 5ајне аромате,
сладострасну гозбу већ су заметнуле
радилице пчеле, ројеви се злате.
Чини се к’о снови кад загосподаре,
срс ме вину овим бајним крајоликом,
па ми све божанско попут сновиђења,
сваки тренут чини великим празником.
Остала бих вјечно у том рајском врту…
И остаћу, јер га цијелим бићем иштем.
Зазивам Свевишњег, за благослов молим,
да настаним ово душе љечилиште.
Рада Ђошан Китић
IZ RECENZIJE
Sasvim je prirodno da sve pjesme uvrštene u rukopis Trag u beskraju (ukupno ih je 72) nisu podjednake izražajne snage. U trenucima istinske inspiracije, Rada Đošan Kitić je u jezičkoj riznici uspješno pronalazila prave riječi kojima je prikladno iskazivala viđenje svijeta koji je okružuje. Pažljivijim uvidom u kvalitete navedenog rukopisa otkriva se da je najveći broj pjesama rezultat autorkine neodoljive potrebe da svoje duševne preokupacije ovaploti u emotivne pjesničke forme, a da je samo nekolicina njih napisana iz pragmatičnih razloga i da u njima nije dostignut željeni estetski nivo.
U ljubavnoj lirici pjesnkinja se iskazala najpotpunije. Efektno je opjevala cijelu skalu ljubavnih emocija, počev od slučajnih pogleda i susreta, preko raznih vrsta potpune opsjednutosti likom voljene osobe koja u ženskom srcu izaziva snažne potrese, do oslikavanja najvišeg stepena strasti na kome se razum potiskuje na marginu, ili se potpuno gubi.
Zbog svega navedenog, izdavaču sa zadovoljstvom preporučujem da rukopis Trag u beskraju Rade Đošan Kitić objavi i učini ga dostupnim širem krugu ljubitelja poetske riječi.
Recenzent,
prof. dr Cvijetin Ristanović
O AUTORU
Rada Đošan Kitić je rođena 11. jula 1979. godine u Žepču. Svojim najvećim uspjehom u životu smatra to što je majka troje djece.Živi i radi u Modriči. Objavila je roman „Prljavi dodiri“ koji doživio treće izdanje i knjigu poezije „Kad duša govori“.
Radove je štampala u zbornicima u Republici Srpskoj i u inostranstvu. Član je Kluba književnika „Savovanje“ Šamac, Srpske književne države „Aleja breza“ Gnionica, Kluba pisaca „Vukovo pero“ 2016 Loznica, Omladinski književni klub „Mladost“ Modriča.
