Vranjak kod Modriče
Živi u kući od drveta, uživajući u prirodi
MODRIČA – Perica Novaković iz Vranjaka kod Modriče penziju je zaradio u Ljublјani vozeći gradski autobus. Već pet godina uživa na obroncima Trebave sa stadom od 50 koza. Kako kaže, nije mu žao što je gradsku vrevu Ljublјane zamenio za rajski mir u svom rodnom selu.
Šesdesetjednogodišnji Perica Novaković po završetku osnovne škole, otisnuo se u beli svet, trbuhom za kruhom. Svoju porodicu je zasnovao u Ljublјani, i nakon 35 godina zov zavičaja ga vratio u Vranjak, na Trebavu. Dva sina i supruga Nada su ostali u Evropi. Perica se vratio i podigao farmu sa pedesetak koza. Kaže da uživa u poslu i prirodi.
„Uživam u čistom vazduhu i u prirodi. Volim da radim. Novac nije presudan. Hoću da sam fizički aktivan, da se krećem. Opustim se psihički, ništa nije naporno. Pevušim, sviram na dvojnicama. Ovo je mnogo lepše nego biti u lošem i u društvu pijanaca. Cvrkut ptica, miris cveća su mnogo bolji. Imam 20 koza i 30 jarića. Meni je ovo raj na zemlji“, kazuje Novaković.
Zdrav, ne ide kod lekara
Za pet godina života u prirodi nikada nije bio kod lekara.Za njega zvuk frule i dvojnica, cvrkut ptica i blejanje koza imaju lekovita dejstva. Pet godina Perica uživa uz stado koza, a nekadašnji posao vozača gradskog autobusa sada doživlјava kao noćnu moru.
„Živim sam i zdravlje me dobro služi. Samo, sanjam gradski prevoz, galamu putnika, zvuk rada motora autobusa. Ovo sada je mnogo lepše. Čoveku je nekada potrebna samoća. Ovo me vraća u detinjstvo. Prirodu volim i vratio sam se onome što volim“, nastavlja svoju priču.
Mladima preporučuje život na selu
Posao farmera, kako kaže, nije zahtevan, niti težak, a od njega se može lepo živeti u Republici Srpskoj. Ne razume mlade koji se ne odvajaju od mobilnih telefona.
„Žao mi je što nema ljudi kojima bih mogao objasniti lepotu života kakvim ja živim. Dok nekom objašnjavam, on negde odlutao. Odem u Modriču i vidim kako omladina zaviruje u mobilne telefone, tipkaju i kuckaju. Lepo se živi u BiH. Nabaviš životinjice i živiš bez velikih ulaganja, a lepo se zaradi. Neću da ostarim, večno ću da živim ovako zdravim životom“, zaključio je svoju priču Perica Novaković.
Godišnje proda dvadesetak jarića, a ne zna šta da radi sa viškom mleka i prerađevinama od kozijeg mleka. Kaže, ne treba mu struja, niti televizija, iako ga nagovaraju njegovi da uvede struju i vodu u kuću od drveta.
Jer, našao je svoj mir u prirodi.
Slađan JEREMIĆ