OČEVI I SINOVI – dokumentarni serijal Radio – televizije Republike Srpske
JELIĆI UZ DAN REPUBLIKE!
MODRIČA – U godini koju smo nedavno ispratili, Radio – televizija Republike Srpske pokrenula je projekat koji je za tili čas pobrao najpozitivnije kritike šire javnosti.
Filmovana priča „Očevi i sinovi“ sportskog je karaktera. Njen autor Zoran Prnjatović jako dobro zna šta radi.
„Razgovarao sam sa ljudima iz Vranjaka o velikoj ljubavi Milana Jelića prema fudbalskoj lopti. Onda su nam gosti bili Jasmin Baković, generalni sekretar FS BiH, pa prvi operativac FS RS Rodoljub Petković, potom Slobodan Tešić i Milorad Lale o danima kada je Jelić ispisivao ozbiljnu fudbalsku priču na ovim prostorima. Dotakli smo se i perioda kada je pokojni predsednik postao evropska fudbalska večnost, a o tom periodu govoriće nekadašnji i sadašnji čelnici Crvene zvezde i Partizana. O Milanu Jeliću pričaju i njegovi najbliži srodnici. On je stalna isnpiracija, priča koja nema kraja. To je četvrta epizoda serijala. Do sada smo imali Karaliće, Unčanine i Nikiće. Cilj je da iz posebnog ugla približimo javnosti ove sportske porodice. Imamo svetle primere gde su podjednako u sportu uspešni bili i očevi i sinovi. Razumljivo, dr Milan Jelić bio je sve što je bio u fudbalu, u privredi i za katedrom, ali je bio i šesti predsednik Republike Srpske. Logično da serijal emitujemo na Dan Republike Srpske u terminu od 18 časova i 15 minuta“, kaže autor serijala Zoran Prnjatović.
Sve drugo jeste, ali najmanje je slučajnost da će gledaoci RTRS-a priču o ocu i sinu, Milanu i Petru Jeliću, videti sada, uz velike praznike.
Naime, deveti put Republika Srpske obeležava svoj rođendan, 9.januar, bez dr Milana Jelića.
Bio je njen šesti predsednik, a, uz to, i prvi čovek fudbala u Republici Srpskoj i u BiH. Jednom rečju, bio je fudbalofil svetskih razmera. Zato i ne čudi što se ovaj autoritet planetarnih vrednosti i danas čuva u svežim sećanjima i najlepšim uspomenama.
„Bio je izvanredan sportski radnik. Jako je voleo fudbal. I sin Petar mu je fudbaler. Imao je tu nesreću da kratko živi. Veliki gubitak za Republiku Srpsku i sve sportiste u regionu što nije živ Milan Jelić. Volim takve ljude. Puno je ulagao u sport. Bio je retko dobar čovek. S njim se moglo sarađivati. Imao je jako snažne odnose i saradnju sa ljudima iz FS Srbije. I Crvena zvezda je s njim kontaktirala. Takvi ljudi nedostaju fudbalu. Milan Jelić bio je divan čovek, a jako mi je teško što nije među živima. Ponosan sam što sam ga poznavao“, rekao je Dragan Džajić, legendarni fudbalski as i treća Zvezdina zvezda.
Dr Milan Jelić je rivalstva pretvarao u prijateljstva!
„Kada se govori o Milanu treba ustati. Bio je izuzetna ličnost. Bio sam s njim u bliskim, prijateljskim odnosima. Često smo se susretali i naše teme su bile, uglavnom sportske. O njemu može da se govori satima. Izuzetan čovek sa izuzetnim entuzijazmom za sport. Učestvovao sam u njegovim nastojanjima da se prizna fudbal Republike Srpske kroz definisanje fudbala u Sarajevu. Ništa mu nije bilo teško. O njemu kada govorim, govorim sa izuzetnim pijetetom. Izuzetno sam ga cenio i voleo. Svi smo mnogo izgubili njegovim odlaskom. Njegov uticaj bio je izuzetan. Da njega nije bilo, ko zna kakva bi bila sudbina fudbalskog sporta u BiH. Njegova prostodušnost i jednostavnost brzo razoruža ljude. Ostala mi je Modriča jako draga, zbog prijatelja kojeg sam prebrzo izgubio. Da je poživeo, fudbal bi bio mnogo napredniji na prostoru ex-Yu nego što jeste. Da sam znao za njegove zdravstvene probleme, savetovao bih ga da se ne daje toliko. Nedostaje mi“, kaže Žarko Zečević, Parizanov legendarni „gensek“.
U Milanovu i Petrovu rodnu Modriču često su dolazili velikani fudbalskog sporta. Među njima i Mišel Platini, pa Miljan Miljanić… Ilija Petković je u to vreme bio selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.
„Milan Jelić bio je čovek koji je bio pun energije, morala, duha, istinskih vrednosti. Neprocenjivo je kada imate takve društveno-političke radnike, a da vole sport. Mlan je uvek težio da što više pomogne fudbalu. Ljudina i moralna gromada koja je s nama često putovala, koji nam je delio i savete. Milanče je bio ljudski gorostas, plenio je pažnju svih. Republika Srpska je njegovom smrću izgubila mnogo. Otišao je veoma mlad, u najzrelijoj i najvećoj snazi. Ravno tragediji je kada izgubite takvog čoveka fudbala, širokogrudog prijatelja. Gde bi taj sve dogurao da je živ. Milanče je bio tanana ljudska duša. I sin Petar je igrao fudbal, ostavio lepe tragove u više klubova. Ne znam gde se izgubio preko noći, ali sam verovao da može ostvariti još bolju karijeru. Možda ga je i porodična tragedija sputala u tome. Nije lako kada se izgubi otac koji je bio velikan u svakom smislu reči“, kaže Ilija Petković.
Logčno, Modriča mu je večito dužna i zahvalna.
„Njega je teško zaboraviti i prežaliti. Bio je retko fin i uglađen čovek. Njegova dela se ne zaboravljaju. Mnogo je pomagao ljudima, a bio sasvim skroman. Nije se hvalio što čini dobra dela, a mnogo mu je bilo stalo da pomogne svakom kome je pomoć bila potrebna. Nedostaje nam uvek, a posebno u danima praznika. Nema više onih naših druženja. Jer, Milan je bio prijatelj, a onda i predsednik Republike Srpske i fudbalski velikan. Nije fraza, velikani se ne zaboravljaju. Postoje ljudi koji večno žive, a Milan Jelić je večan. Od zaborava ga čuvaju njegovi dobrota i ljudska dela“, rekao je Mladen Krekić, načelnik Modriče.
Dr Milan Jelić jedno vreme je bio i profesor u Srednjoj školi“Jovan Cvijić“u rodnom gradu, kasnije je postao univerzitetski profesor. Studenti su mu večno zahvalni.
„Bio sam stipendista Rafinerije ulja, a on generalni direktor pomenute kompanije. Velika zahvalnost pokojnom predsedniku, a svi o njemu isto mislimo. Nije Milanu Jeliću trebao arhitekta, ali je on znao da nema države i budućnosti bez školovanih ljudi i obrazovane nacije. Nesebično je pomagao mlade da se obrazuju, da napreduju i da budu zadovoljni“, kaže Jovan Mišić koji je nekada uživao Jelićevu stipendiju.
Za domete u privredi i prosveti više puta je nagrađivan. Bio je prvi među najboljima. I u mladosti, a i kasnije u srednjem dobu, dok je bio šesti predsednik Republike Srpske, dr Milan Jelić nije mogao bez fudbala. Sudbina je htela da u večnost ode sa modričkog fudbalskog zdanja.
„Odrasli smo zajedno. Išli smo zajedno u školu, igrali u matičnom Vranjaku. Nije me nikada razdvajao od svojih najrođenijih. Navijao je da se povučem iz tuđine, da živim u Modriči i ovde da radim i da stvaram. Za mene će uvek postojati. Ne mogu da ga vidim, ali se sećam svega, naših razgovora. Čuvaću ga u srcu. Ne zaboravlja se Milan Jelić“, kaže Branko Vidić.
Vidićeva sestra Milica, supruga pokojnog Milana Jelića, kaže da je teško bez nekog ko je predstavljao snažne temelje porodice.
„Ipak, ponosni smo na njega. Osećamo se uzvišeno kada vidimo koliko ga narod žali što je prerano otišao. Ponosni smo kada vidimo koliko ljudi i danas obilazi njegovu večnu kuću. Teško je bez divnog supruga i brižnog oca, bez glave porodice. Međutim, nećemo ga nikada razočarati, on je negde tu sa nama. I živeće večno u nama“, kaže Milica Jelić.
Očevim stopama, kada je fudbal u pitanju, krenuo je i Petar Jelić. U ljudskom rodu normalno je da sin bude istinski naslednik uspešnog oca. Petru Jeliću biće teško ostvariti te domete. Zato je i ponosan na Milana Jelića, onakvog kakav je bio.
„Kažu da vreme leči sve, ali kod mene to nije slučaj. Iza mog oca ostalo je mnogo, pa smo na mog oca sačuvali najlepša sećanja. Imao sam bezbrižno detinjstvo. Pa, briga i motivacija u školovanju i u fudbalu. Davao mi je snagu da uspem. Zahvaljujući njemu, stekao sam zdrave navike za mnoge oblasti. Osećao sam veliki teret na leđima zbog njegovog imena, ali zajedničkim radom i rezultatima smo pokazali javnosti ko smo, šta smo i koliko možemo. Godi to da ga narod i danas toliko voli. Ljudi ga spominju, hvale, žale što ga nema, silno tuguju. Mogao je sa svima, od običnog naroda do kraljevskih porodica. Bio je poseban, otac moj dobri“, kaže Petar.
Za novinare je imao posebno razumevanje. U Srpskoj se često družio sa poslenicima ove profesije koji su mu kasnije postali prijatelji za ceo život. Zato svi oni, od Tome Marića i Draška Milinovića, preko Dragana Pajića, Dragiše Ćorsovića, Dragana Novakovića, Miodraga Simeunovića, Vida Blagojevića..., danas kažu da je Milan Jelić za života postao legenda, a kada se preselio u tu legendu, da je postao fenomen.
Zato i ne čudi što se pamti i što će večno živeti. Kada se sve ovo ima u vidu, televizijski projekat „Očevi i sinovi“, uz januarske praznike i Dan Republike Srpske predstavlja potvrdu da ništa nije slučajno i da neće biti.
Uz ogroman doprinos razvoju privrede, kulture i sporta Modriče i Republike Srpske, dr Milan Jelić je pomagao stare, nemoćne i bolesne. Voleo je decu, a verovao SPC i nesebično pomagao podizanju brojnih bogomolja. Iz tih razloga, pripalo mu je veliko crkveno priznanje, Orden Svetog Save prvog reda.
Jednom rečju, Milan Jelić je živeo i radio onako kako je u svojim molitvama propovedao Vladika Nikolaj Velimirović:
„Sve što činiš u životu – to odzvanja u večnosti!“
Slađan JEREMIĆ
Kada se ima u vidu sve što je ostvario dr Milan Jelić, onda i ne čudi što ga se svi sećaju, kao velikana zavičaja, a njegov zavičaj bila je čitava RS. Predsednik Milorad Dodik stalno ponavlja da je Srpska ponosna što je imala Milana Jelića, da njeno rukovodstvo će uvek biti uz porodicu Jelić, sećati se šestog predsednika. “Imamo posebno poštovanje prema porodici Jelić. Uvek uz godišnjicu njegove smrti ili važne datume za Republiku Srpsku mi položilo cveće na njegov grob. U ime Republike Srpske i poštovanja svega što je uradio, ostaćemo posvećeni njegovim idejama. Dao je nesumnjiv doprinos ekonomskom razvoju Modriče, ali i ekonomskom, sportskom i političkom razvoju Republike Srpske. Večan je Milan Jelić”, kaže Milorad Dodik, predsednik Srpske.
„Sloboda je život, a čovek merilo svih vrednosti!“ To je 9.novembra 2006.godine izjavio dr Milan Jelić prilikom polaganja zakletve i preuzimanja funkcije šestog predsednika RS. „Preuzimajući ovu dužnost, preuzimam obavezu da bdim nad sudbinom naroda u Srpskoj, bez obzira ne versku, nacionalnu, političku ili bilo kakvu drugu pripadnost. Hoću da budem sluga naroda, a ne njegov gospodar!“ – obećao je tada Milan Jelić, a važio je za nekog kome je reč na prvom mestu i ko se drži datih obećanja. Rođen je 26. marta 1956. u Koprivni kod Modriče. Preminuo je 30.septembra 2007.godine od posledica srčanog udara.
OČEVI I SINOVI – dokumentarni serijal Radio – televizije Republike Srpske
JELIĆI UZ DAN REPUBLIKE!
Autor: Slađan Jeremić
Facebook komentari