modričaINFO za sve ljude dobre volje
Mnogo je ljudi u zemlji i svetu koji su fudbalu dali mnogo, od njega lepo i zaradili, ali jedan je Dragan Džajić. Kao sportista bolji od drugih, kao sportski funkcioner – neko kome su se poklonili i Evrpa i svet. Zbog uspeha njemu toliko drage Crvene zvezde. U zajedničkoj akciji FS RS i Sportskog žurnala, Džajiću je dodeljeno internacionalno priznanje „Miljan Miljanić“ na manifestaciji „Dan fudbala“ u Banja Luci.
***Dragane, Vama slava nikada nije udarila u glavu. Niste dozvolili da poletite, ostali ste čvrsto na zemlji i kada je sijalo u pobedama i kada su pljuštale nepravde. Je li to što ste gospodstveni, dostojanstveni, a ,opet, jednostavni nešto što se uči ili od kuće ponese?
DŽAJIĆ: Hvala vam što ste na takav način predstavili moje ime, mene. Odrastao sam u jednoj normalnoj, patrijahalnoj, porodici. Rastao sam uz oca , majku, brata i sestru. Naravno, uvek je bitno kakvo vaspitanje ponesete iz kuće. Činjenica je da sam bio fudbaler, da sam imao puno toga sa čim da se pohvalim, rezultatima koje sam ostvario. Međutim, uvek sam razmišljao o tome da čvrsto ostanem na zemlji. Pre svega, želeo sam da se dokazujem. Kada igram dobro, da igram još bolje. Kada sam igrao odlično da me svi hvale ja sam mislio da mogu još bolje. Tako su tekli moja fudbalska karijera i moj život, kasnije i karijera direktora i predsednika kluba.
Večno tužan zbog nepravednog isključenja
***Mnogima ste bili uzor, idol, fenomen jednog vremena. Sigurno, jedan od najboljih fudbalera Evrope svih vremena, a Vi i dalje potišteni zbog onog isključenja protiv Karl Cajs Jene zbog kojeg ono što vam toliko znači , Crvena zvezda , nije postala dve decenije ranije to što je postigla kada ste Vi stvarali kao funkcioner evrpsko i svetsko fudbalsko čudo?
DŽAJIĆ: To je sve tačno! To je jedan od najtužnijih momenata u mojoj fudbalskoj karijeri. Bio sam u vrhunskoj formi i Crvena zvezda je igrala briljantno. Sećam se priprema koje smo imali u Južnoj Americi, turneja je trajala punih 45 dana. Imali smo brojne sastanke i dogovore kako da se suprostavimo Karl Cajs Jeni. One je u to vreme bila reprezentacija Istočne Nemačke. Oni su poveli sa 2:0, u finišu prvog poluvremena smo smanjili njihovu prednost. U drugom periodu igre postigao sam veoma lep gol za izjednačenje. Onda je irski sudija Džon Karpenter dosudio nepostojeći penal za Nemce. Sve bi bilo podnošljivo samo da me nije isključio na pravdi boga. Dobio sam još tri meča suspenzije. Tek, letos mi je Cole Janković ispričao da je on udario domaćeg igrača, a sudija je mislio da sam ja taj. Da nije bilo tako, stigli bi do finala i verovatno osvojili Kup evropskih šampiona, a ja, po svemu sudeći, bio bi proglašen za najboljeg igrača Evrope. Ne zvuči skromno, ali je tako.
***U dresu najdražih boja osvojili ste 4 titule i isto toliko trofeja u najmasovnijem klupskom takmičenju, Kupu Jugoslvije. Na šta ste najponosniji kao prvotimac voljene Zvezde?
DŽAJIĆ: Igrati u Crvenoj zvezdi velika je čast, velika privilegija, velika odgovornost i obaveza. Ja sam igrao u vreme kada je postojala Jugoslavija. Tada nije bilo lako osvojiti ni Kup i prvenstvo, a još teže osvojiti oboje u istoj sezoni. Konkurencija je bilo izuzetno jaka. Ja sam na sve svoje titule i trofeje izuzetno ponosan. Ne bih mogao izdvojiti šta mi je draže, svi su mi podjednako važni i za srce prirasli. Neka tu i ostanu.
*** Odigrali ste 85 utakmica u nacionalnom timu, dugo bili rekorder te vrste. Je li ostao žal što vaša generacija nije postala prvak kontinenta ili sveta, a mogla je – imala vas je nekoliko koji ste bili čudesno dobri, vrhunski fudbaleri?
DŽAJIĆ: Meni je, pre svega, žao što 1968.godine Jugoslavija nije bila prvak Evrope. To smo po svemu zaslužili. Pobedili smo najbolji tim tog vremena u Evropi, selekciju Engleske, a ja sam dao prelep pogodak koji mi je među najdražim u čitavoj karijeri. Protiv Italije u finalu odigramo izvanredno. Trebali smo pobediti s nekoliko golova razlije. Ipak, završeno je 1:1. Svi zanju priču sa sudijom Dienstom iz Švajcarske, ali to je prošlo. Ostaje žal što nismo prigrlili zlato. Danas bi se o reprezentaciji Jugoslavije pričalo kao o svim zemljama koje su to uspele.
Kamačo još sanja Džajića
***Kažu da vas Kamačo, vrhunski as velikog, moćnog, bogatog Reala i danas sanja. Opet, Vi ste dobili prvu šansu u Zvezdi kod pokojnog Ace Obradovića, a Miljan Miljanić vam je bio velika podrška i oslonac. Za crveno – bele odigrali ste 590 utakmica, postigavši 365 golova. Jeste li razmišljali da sve što se lepo događalo Draganu Džajiću i Zvezdi bilo je najčešće u mesecu maju? Vi ste rođeni u maju, Zvezdina Slava je u maju, Zvezda je postala prvak Evrope u maju, Vi ste debitovali za Zvezdu u maju…
DŽAJIĆ: Znate šta, maj je jedan lep mesec. Mirsno i cvetno proleće. U tom mesecu punom sunca najlepše je živeti. Maj nije pretopao, veoma je prijatan. Ovo što ste vi naveli, sve je tačno. Samo nije tačno da sam debitovao u maju, a svi tako pišu i govore. Debitovao sam 8.juna, ali neka bude da sam u maju. Maj mi je jako drag. Sve u svemu, određeni veliki uspesi događali su mi se u maju mesecu. Bio je i 100.večiti derbi u maju i volim maj kao lep prolećni mesec.
Da ne bejaše sankcija…
***Bili ste tehnički direktor Zvezde kada je bila prvak Evrope i sveta. Uz srećan brak i dve kćerke, to je vaše i životno delo. Da li bi Zvezda bila blizu da ponovi uspeh godinu kasnije da nije bilo prokletih sankcija ničim izazvanih i da li će neko sa prostora eks – Jugolavije ponoviti uspeh Crvene zvezde, ikada?
DŽAJIĆ: U dogledno vreme biće izuzetno teško ponoviti uspehe Crvene zvezde. U narednoj deceniji ne verujem da će to postići neko sa nekadašnjih zajedničkih prostora. Zvezda je mogla ponoviti uspeh iz 1991.godine. Međutim, došlo je do raspada Jugoslavije, određen broj igrača je otišao iz kluba i to više nije bilo to. Onda smo revanš susrete igrali po Beču, Bukureštu, Sofiji, Atini. Da smo svoje utakmice igrali u našoj zemlji, verovatno bi dogurali do finala, možda i osvojili to takmičenje. Imali smo tim koji se morao respektovati. Mnogo mi je žao što nismo ponovili uspeh jer smo posle toliko godina rada imali pravi klub i tim, izvanrednu atmosferu. Sve se srušilo i rasulo u prokletim sankcijama i raspadima, pa ni evropski gigant nije mogao da potraje.
Igrao na oproštaju Pelea od fudbala
***Kada je veliki i slavni Pele opraštao se od aktivnog fudbala, njegova zemlja i nacionalni fudbalski savez želeli su mu prirediti adekvatan ceremonijal.“Sve je izvodljivo i sve prihvatam, ako na mom oproštaju bude igrao veliki Dragan Džajić!“. To je rekao velikan, a svi decenijama služili takvoj istini.
DŽAJIĆ: Za mene kao fudbalera koji je dugi niz godina igrao to je bilo veliko priznanje i čast. Po meni, Pele je najveći fudbaler svih vremena koji se rodio u svetu. Bili smo na prijemu u Rio de Žaneiru, razgovarali srdačno. Zahvalio sam se što smo moja reprezentacija i ja igrali taj njegov oproštajni meč i što se on uvek biranim rečima izjašnjavao o Jugoslaviji i o meni kao sportisti.
Boli hapšnjene!
***U prvom mandatu na mestu predsednika, sa Zvezdom ste osvojili dve titule i dva kupa, u drugom predsedničkom mandatu zdravlje je počelo da izdaje. Onda je došao i februar 2008., kasnije se pokazalo da vam je tada učinjena velika nepravda. Da li vas i danas boli taj ružan čin, gde su neki bezuspešno pokušali da umanje sjaj jugoslovenske i srpske fudbalske ikone – Dragana Džajića?
DŽAJIĆ: Jednostavno, to je nemoguće zaboraviti. Nemoguće se ne sećati svega toga, ali je to na čast onim ljudima koji su to učinili.
Priznanje iz Banja Luke među najdražim
*** Jednom čoveku, sami ste govorili, Miljanu Miljaniću mnogo dugujete. O tom čoveku knjigu je napisao ovdašnji novinar i publicista Tomo Marić. Prvi izvesno vreme nije sa nama, a drugi je Vaš veliki prijatelj sve ove godine. Kakve li sudbine, on je i predsednik žirija manifestacije „Dan fudbala“. Dobili ste ove godine visoko priznanje. Šta vam ono znači i primećujete li sa koliko vam poštovanja Banja Luka i Republika Srpska zahvaljuju , otvaraju vam svoje dušu i srce?
DŽAJIĆ: Svestan sam svega i ovog predivnog prijema u Banja Luci. Znam koliko je Tomo Marić doprineo svemu ovom. Drago mi je zbog svega. Tomo Marić je izuzetan novinar. Pisali su Sportski žurnal i Tomo Marić o meni u mojim najtežim trenucima. On je čovek koga izuzetno cenim i nikada ga ne mogu zaboraviti. Doprineo je da dobijem ovo veliko priznanje koje nosi ime po pokojnom Miljanu Miljaniću o kome je on napisao izvanrednu knjigu. Dobio sam mnogo nagrada i priznanja, ali ova internacionalan „Miljan Miljanić“ posebno mi je draga.
Mnogi budu uspešni, a samo retki za života postanu legende. Dragan Džajić je najuverljiviji primer da nešto i neko nikada ne prolazi…
SLAĐAN JEREMIĆ I DRAGAN DŽAJIĆ
Zahvalan Radiju RS
*** Kada ste otišli iz Crvene zvezde 2004.godine, svoj prvi intervju dali ste ovom istom novinaru i pokazali srdačnost u razgovoru za slušaoce Radija Republike Srpske. I ovom prilikom ste bili srdačni, susretljivi, gospodstveni. Hvala vam na tome i svako dobro u životu, Dragane Džajiću.
DŽAJIĆ: Vi ste uvek bili korektni. Imam poštovanja prema radiju kao mediju. Marko Marković, ranije Raća Marković, pa Miodrag Stojiljković, Jordan Ivanović… bili su moji izvanredni saradnici i veliki prijatelji. Prepoznajem taj kapacitet i u Vama i u Radiju Republike Srpske. Pozdrav svim Vašim slušaocima i čitaocima ovog lista.
Autor: Slađan Jeremić
Izvor: sportdc.net
Video koji slijedi je kompletan snimak intervjua sa legendarnim Draganom Džajićem koji je vodio kolega Slađan Jeremić.
Obrada: modričainfo produkcija.
Autor: Jeremić Slađan – Dugogodišnji novinar, sportski komentator, radio spiker i voditelj raznih manifestacija. Dopisnik više medija iz zemlje i inostranstva.
