modričaINFO za sve ljude dobre volje
RAŠIN INSTRUMENT ŽIVOTA
Zaljubljen i u sevdalinku
MODRIČA – Radosav Simić iz Skugrića kod Modriče želeo je da postane profesor nemačkog jezika, a završio je višu turističku školu. Želeo je da bude harmonikaš još u detinjstvu i ta želja mu se ostvarila. Za prijatelje “Rašo”, zahvaljujući harmonici, obišao je mnoge gradove u Bosni i Hercegovini i širom Evrope.
Imali su ovi prostori niz umetnika koji su ostvarili velike estradne domete, ali utisak je da je Radosav Simić iz Skugrića kod Modriče, na obroncima Trebave, postigao i najviše.
„Rašo“ ,kako ga prijatelji iz milja zovu, afirmisao je harmoniku, a ova mu podarila brojne nastupe, prijatelje, mnoštvo uspomena.
PRVI KORACI SA HARMONIKOM – RADOSAV SIMIĆ
„Sve je počelo 1972.godine kada sam imao 15 godina. Kasno sam počeo, po završetku osnovne škole. Otac mi je branio da postanem muzičar. Baviti se muzikom je kao utakmica visokog rizika. Mnoge moje kolege su pribegli porocima, kocki, alkoholu. Tražio sam da budem član muzičke sekcije. Otac je i to sprečavao. Plašio se da ne krenem krivim putem. Onda je otac sam došao na odluku da mi kupi harmoniku. Ja sam rekao da je sada kasno, ali on je insistirao i – kupio mi je harmoniku“, priseća se ovaj umetnik.
Vežbe od osam časova dnevno
Radosav Simić kaže da je mnogo vežbao.
„Po osam sati dnevno sam radio i vežbao. Znao sam sanjati u 2 sata noću da sviram melodiju, majka je brinula i tako. Od oca sam tražio učitelja harmonike, nije dao. Dugo sam bio samouk“, nastavlja svoju priču Simić.
Nije dosegao slavu Jovice Petkovića, Omera Pobrića, Branimira Đokića…, ali je s većinom njih drugovao.
„Čika Jovica mi je mnogo značio, a Branimir Đokić mi je bio idol. Otišao sam kod čika Jovice kući u Sarajevo 1976.godine. Našao sam ga u telefonskom imeniku. Mnogo saveta mi je dao. Kasnije sam završio i srednju školu, u Beogradu završio višu turističku. Onda sam četiri godine bio u privatnoj školi Branimira Đokića. Karijeru sam počeo svirajući i pevajući i,evo,trajem sve do današnjih dana“, kaže Radosav Simić.
UČITELJ I UČENIK – BRANIMIR DJOKIĆ I RADOSAV SIMIĆ
Dobre tezge
Bilo je mnogo nastupa po BiH i u svetu, ali kod kuće, u Modriči, prolazio je i najbolje.
„Harmonika je oko 13 kilograma teška. I svirao sam i pevao, bez ozvučenja. Najbolje sam prolazio u kući pokojnog Milana Jelića. Cenio je moj znoj, voleo je društvo, dobru pesmu. Nije gotivio fukare, a dobrim ljudima i umetnicima dao bi svoju dušu. Kod Milana za Sv.Nikolu bilo je nezaboravno. Šteta što je tako mlad i čestit čovek zauvek otišao, ali iz mog života nikada otišao nije. Kao fudbalski radnik, znao je da je harmonika dribler ljudskih emocija“, kaže Simić.
POKOJNI MILAN JELIĆ BIO VRSTAN POZNAVALAC DOBRE MUZIKE
Sevdalinka dušu leči
Radosav Simić kaže da se prava pesma i muzika uvek izdvaja, ma kakva vremena bila.
„Sevdalinka nikada neće ostariti i nestati. Ona je neprolazna. Ko to ne razumije, džaba mu sve. Safet Isović, Nedeljko i Dušica Bilkić, Omer Pobrić, Zaim Imamović, Zekerijah Džezić, Meho Puzić… Oni su za života postali neprevaziđeni, nikada neće nestati iz ljudskih sećanja. Mogu doći teška vremena, ali sevdalinka će ih svaki put pobediti“, uverava Radosav Simić.
SA LEGENDAMA IZVORNE MUZIKE – BRACOM BEGIĆ
Najteže kod kuće
Umetnik iz Skugrića kaže da mu je najteže nastupati kod kuće.
„Bilo je u rodnom Skugriću takmičenje pevača amatera. Prijavio sam i sebe. U jednom trenutku sam zaboravio tekst pesme. Otpevao sam je pre toga stotinu puta. Jedva sam se izvukao iz te situacije. Događa se, šta da se radi. To je dokaz da je pred svojim narodom i najteže pevati i svirati“, kaže Simić.
Napisao monografiju zavičaja
Radosav Simić napisao je i monografiju o rodnom Skugriću.
„Na našu Trebavu liči Šumadija, proplanci, voćnjaci. Svakom njegovo, rekao bi naš narod. Napisao sam monografiju o ljudima i ovdašnjim porodicama, o navikama, o običajima, kulturi i tradiciji. Dotakao sam se školstva, zdravstva, religije, sporta, kulture. Mislim da ima dosta korisnih podataka. To je trag, neka koristi ljudima koji žele pisati, ići dalje. I u muzici će neko ići dalje, to je moj sin koji je danas student, a odličan na harmonici i još jednom broju instrumenata“, ponosno će Radosav Simić.
Podvlači, žao mu je što nije postao profesor nemačkog jezika, ali…
Kažu da je poziv umetnika da šalju svetlost u dubine ljudskih duša, a Radoslav Simić iz Skugrića to čini dugi niz godina.
Stvara i danas, do poslednjeg daha i do zadnje pare.
NAPISAO MONOGRAFIJU O ZAVIČAJU
Slađan JEREMIĆ
Autor: Jeremić Slađan – Dugogodišnji novinar, sportski komentator, radio spiker i voditelj raznih manifestacija. Dopisnik više medija iz zemlje i inostranstva.
