HAOS U MAĐARSKOJ: Prelazi blokirani, izbeglice štrajkuju glađu; Dačić: Srbija nije sabirni centar

Austrija će uvesti graničnu kontrolu prema Mađarskoj od ponoći, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U saopštenju je navedeno da je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner obavestila Evropsku komisiju o tome, preneo je Rojters.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije je navelo da bi nove mere mogle biti uvedne i u drugim austrijskim regionima u zavsinosti od broija izbeglica koje pokušjau da uđu u tu zemlju.

Austrija je donela odluku o pojačanju granične kontorle prema Mađarskoj dva dana nakon što je prethodno Nemačka uvela kontrole duž svoje granice sa Austrijom.

Granični prelaz Bački Vinogradi – Ašothalom ponovo je otvoren za putnički saobraćaj, saopštila je Policija Mađarske.

Prelaz je jutros bio zatvoren za saobraćaj zbog situacije sa izbeglicama na srpsko-mađarskoj granici, da bi danas popodne ponovo bio otvoren.

Radno vreme ovog prelaza je od 7 do 19 časova.

Veliki broj izbeglica nalazi se na prelazima Horgoš 1 i 2, zbog čega su oba prelaza zatvorena.

Sav saobraćaj se preusmerava na Granični prelaz Kelebija, što je uzrokovalo povećane gužve u Subotici, kao i povećano prisustvo saobraćajne policije na većim raskrsnicama.

Vozačima su na raspolaganju i prelazi Bajmok i Đala.

Rumunija je danas kritikovala plan Mađarske da novu ogradu na granici proširi i na istok, prema Rumuniji, što je ranije danas najavila vlada u Budimpešta, smatrajući da će time da zaustavi izbeglice koje alternativnim putevima žele da uđu u Mađarsku.

Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da podizanje ograde između dve članice Evropske unije, koje su pri tome i strateški partneri, ne smatra poilitički korektnim, te da nije u skladu s evropskim duhom.

“Mađarska strana je obaveštena o našem stavu”, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih psolova Ruminije, a preneo Rojters.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) ocenio je pojedine odredbe novih graničnih propisa u Madarskoj kao alarmantne, posebno u delu koji reguliše vreme potrebno za procenu tražilaca azila i njihovo vraćanje u Srbiju.

Predstavnik UNHCR za Mađarsku Erno Simon negativno ocenjuje i odluku Mađarske da Srbiju proglasi “sigurnom trećom zemljom” za vraćanje izbeglica, kao i krivično kažnjavanje tražilaca azila uhvaćenih da ilegalno prelaze granicu.

“Postoji mnogo detalja novog zakona, novih odredbi, koji su zaista alarmantni”, rekao je Simon za Rojters, navodeći da je Mađarska odbila veći broj tražilaca azila na “ničijoj zemlji” na granici sa Srbijom u roku od nekoliko sati i vratila ih u Srbiju.

Novinar Rojtersa, koji nije imao pristup tranzitnoj zoni, razgovarao je s jednim Somalijcem koji mu je rekao da mu je zahtev za azil odbijen nakon manje od sata pošto je dao otiske prstiju.

Kancelarka Angela Merkel odbacila je danas tvrdnje da je Nemačka još više ohrabrila izbeglice da krenu prema Evropi, slanjem signala dobrodošlice.

Merkelova je izjavila da slike koje su obišle svet, nisu njene, već običnih Nemaca, koji izražavaju dobrodošlicu ljudima na stanici u Minhenu i na drugim mestima, ranije ovog meseca.

Ona je navela da je svet rekao da je to bio lep gest, koji je došao iz ljudskih srca.

“Ako počinjemo da se izvinjavamo za pokazivanje prijateljskog lica u hitnim slučajevima, onda to nije moja zemlja”, dodala je Merkelova.

Ona je istakla da je odluka da se puste migranti koiji su bili nagomilani u Mađarskoj bila ispravna, ali da je takođe bilo prirodno da se razmotri kako da se upravlja situacijom, kao bi se osigurala registracija novopridošlih.

Merkelova je danas saopštila da su se Nemačka i Austrija složile, u telefonskom razgovoru sa predsednikom EU Donaldom Tuskom, da specijalni samit EU o rešavanju izbegličke krize bude održan naredne sedmice.

Pri tom je poručila da Nemačka, Austrija i Švedska – države koje su primile najviše izbeglica iz Azije, Bliskog istoka i Afrike – ne mogu da rešavaju situaciju same.

Izbeglice, koje na beogradskoj autobuskoj stanici planiraju put do Evrope, preko Mađarske, kažu da će čekati koliko god bude trebalo da se severna granica Srbije za njih otvori – dan, dva ili mesec,dva – svejedno im je jer, kako kažu, nemaju alternativu.

“Danas je 15. septembar, imamo vremena, svakako ćemo pokušati večeras da pređemo granicu”, rekla je Tanjugu Amira Majdan, koja je u Beograd došla iz Damaska sa dvoje male dece.

Iako joj je dosadašnje putovanje bilo veoma teško, a posebno deci, njen je plan da putuju preko Mađarske, iako postoji problem prelaska. Smatra da će im u Austriji biti mnogo lakše.

Migrant Džared Lame iz Avganistana kaže da ga sitacija u Mađarskoj brine, ali da će čekati koliko bude trebalo samo da prođe.

Sada, kaže, nema alternativu kako da stigne u EU. Zato je čekanje jedina opcija.

Alisin Miri, koji došao je iz Avganistana gde je izgubio porodicu, došao je u Beograd preko Grčke i Makedonije, a krajnja destinacija mu je Nemačka.

“Mislim da neće biti problema na granici jer nema opasnosti”, rekao je Tanjugu i dodao da je ” mnogo veća opasnost bila na granici sa Iranom, gde su migrante držali na nišanu”.

I on će, kaže, čekati koliko god bude trebalo. Sve dok, dodao je, ne otvore granicu. Nije mu važno da lic he čkati dan, dva ili nekoliko meseci, rekao je i dodao da je važno da stigne u Nemačku.

Fejsbuk grupa “Avoid Hungary – Migration news“ pripremila je karte s alternativnim rutama.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Pragu da je “neprihvatljivo” vraćati izbeglice u Srbiju i da jačanje kontrole na granicama zemalja Šengena stvara probleme Srbiji, prenosi Rojters.

Njegov češki kolega Lubomir Zaoralek rekao je da Evropa mora da se vrati na normalno stanje unutar svojih unutrašnjih granica, dodaje britanska agencija navodeći da se priliv “migranata” koji traže azil u Evropi ne smanjuje.

Dačić u Pragu boravi povodom 23. ekonomskog i ekološkog foruma OEBS-a, a poseta je prilika i za susrete sa visokim češkim zvaničnicima.

Foto Darko Dozet

Mađarska vlada je odlučila da počne pripremne radove za produženje ograde podigute na granici sa Srbijom, prema Rumuniji, u cilju rešavanja bilo kakve promene u migracionim rutama, saopštio je danas šef mađarske diplomatije Peter Sijarto.

“Doneli smo odluku da počnemo pripremne radove na izgradnji ograde duž mađarsko-srpsko-rumunske granice na razumnu dužinu ukoliko se migracioni pritisak pomeri u pravcu Rumunije”, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Sadašnja migraciona kriza predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropska unija ikada suočila u svojoj istoriji, kazao je Sijarto u intervjuu koji je danas objavio portal pestisracok.hu.

U svetlu nestabilnih regiona koji okružuju Evropu, moguće je složiti se sa međunarodnom analizom koja predviđa potencijalni talas od 30-25 miliona izbeglica u narednim godinama, smatra Sijarto.

“Suočavamo se ogromnim talasom migranata koji će nastaviti da predstavlja izazov za Evropu tokom godina koje dolaze”, istakao je šef mađarske diplomatije.

Nedavnu izjavu austrijskog kancelara Vernera Fajmana koji je povukao paralelu između migracione krize i holokausta, Sijarto je ocenio kao “prilično šokantnu”.

Prema njegovim rečima, jedino rešenje za migracionu krizu je zatvaranje granica EU i pružanje pomoći zemljama iz kojih izbeglice dolaze, ili susednim državama gde postoji mogućnost da one budu zaustavljene, naveo je MTI.

Foto Darko Dozet

EU odbacuje mogućnost da zemlje članice koje se protive obavezujućim kvotama za izbeglice mogu da budu suočene sa smanjenjem pomoći iz fondova Unije.Ideju o tome izneo je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, pozivajući se na predsednka Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je, po Mezijeru, sugerisao kako bi trebalo razmotriti da li da takve zemlje treba da primaju manje strukturalne fondove, prenosi AFP.

Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel je takođe danas natuknuo kako bi EU mogla da iskoristi fondove pomoći kao sredstvo pritiska na članice koje ne prihvataju plan o raspodeli izbeglica.

Portparolka Evropske komisije Nataša Berto je u za AFP bila kategorična komentarišući Mezijerovu izjavu: “Predsednik (Junker) nikada nije ovo rekao”.

Bertoova napominje da važeći dogovori sa zemljama članicama EU ne daju pravnu osnovu za smanjenje alokacija evropskih strukturnih i investicionih fondova ukoliko neka država clanica odbije obavezujući mehanizam za premeštanje (izbeglica)”.

Portparolka komisije napominje da bi uvođenje takvog rešenja zahtevalo revidiranje budžeta EU, što se trenutno ne razmatra.

Mađarska, Češka Republika, Slovačka i Rumunija su se na jučerašnjem kriznom sastanku usprotivile planu o redistribuciji izbeglica, kako bi njihov teret bio pravednije raspoređen.

Nemačka koja će, kako se očekuje, ove godine primiti milion tražilaca azila, se zalaže da i druge članice EU prihvate pravičan deo izbeglica.

Foto Darko Dozet

Na srpsko-mađarskoj granici, 200 metara od glavnog prelaza Horgoš 1, veoma brzo biće otvoren punkt za registraciju izbeglica, izjavio je ministar Aleksandar Vulin za Tanjug nakon razgovora sa predstavnicima mađarskih vlasti i izbeglicama.

Vulin je objasnio da izbeglice moraju da oslobode auto-put na tlu “ničije zemlje”, a na punktu koji će biti otvoren oni će moći da uđu u Mađarsku, ali tek nakon registracije.

Mnogi od njih, međutim, odbijaju registraciju, rekao je Vulin i dodao da oni uvek mogu da budu vraćeni u prihvatne centre u Srbiji.

Inače, Srbija ne može da gradi trajne prihvatne centre za izbeglice sa Bliskog istoka, rekao je ranije danas Vulin koji je obišao izbeglice na graničnom prelazu Horgoš 1 i 2. Privremenih centara u Srbiji ima i izbeglice, koje ne budu primljene u Mađarskoj mogu biti raspoređene u Subotici, Kikindi, Somboru ili Šidu.

Govoreći o broju izbeglica u Srbiji, Vulin je rekao da se trenutno u prihvatnom centru u Preševu i Miratovcima nalazi oko 1.700 izbeglica, kao i da se očekuje da će vozom iz Đevđelije stići još 1.000 njih. On je naveo da u Beogardu trenutno ima još 300 do 400 izbeglica, na Horgošu oko 1.000, a u prihvatnom centru u Kanjiži ne više od 50 njih.

Vulin je rekao da problem sa izbeglicama ne može više ovako da se rešava i da Srbija ne može da gradi trajne kapacitete i podvukao da su svi naši kapaciteti privremeni.

“Srbija ne može da naredi Mađarskoj državi ništa, to očigledno neka viša sila od Srbije može ili mora da uradi,” kazao je Vulin.

Hrvatski premijer Zoran Milanović očekuje da će izbeglice na svom putu prema zapadnoj Evropi nastaviti dosadašnjim putem kroz Mađarsku, koja im je samo “kanal” do Nemačke, nakon čega čhe biti raspoređene po Evropi, uključujući i Hrvatsku.

Milanović naglašava da izbeglice žele u Nemačku do te mere da im, čak, ni Austrija nije dovoljno dobra.

“To se ne može zaustaviti, ali Nemačka ne može sve da preuzme na sebe”, upozorio je premijer iz Zagreba.

Prema njegovim rečima, izbeglice će morati da budu raspoređene po čitavoj Evropi, u čemu će svoju ulogu imati i Hrvatska.

“Radi se o par hiljada ljudi što je u odnosu na pola miliona, koliko smo imali srca i duše da primimo pre dvadeset godina, beznačajno”, tvrdi Milanović.

Premijer smatra i da će Nemačka od njih imati koristi, jer su to ljudi koji su puni energije i znanja prema kriterijima zemlje iz koje dolaze, koji žele da rade, a ne da žive od socijalne pomoći, prenela je agencija Hina.

“Nemačka je stara, ima lošu demografsku sliku i uzeće najbolje”, uveren je Milanović, uz ocenu da se Nemačka u celoj situaciji ponaša “korektno, dobro i konstruktivno”.

Komentarišući nemačku kontrolu na granicama i privremeno ukidanje šengenskog režima, predsednik hrvatske vlade tvrdi da je Šengen “slučajno dete Evropske unije koje se dogodilo u jednom trenutku i ušlo u pravnu masu EU, pa se onda praktično počelo primenjivati na sve osim na dve države koje su izuzetak”.

Kada su sklapale te ugovore članice koje su ušle nakon 2004. imale su, dodao je Milanović, pred očima puno evropskih fondova, investicione mogućnosti, tržište rada i nikome nije padalo na pamet da će doći do ozbiljne humanitarne krize.

“Češka, Slovačka i Poljska, koje su sada najtvrđe i najneprijateljskije nastrojene prema onome što se događa, nisu ni sanjale da bi se ovo moglo da dogodI, ali one ionako nisu cilj”, zaključio je Milanović.

Mađarska granična policija saopštila je danas preko razglasa da više neće dopustiti prolaz izbeglicama sa Bliskog istoka koji na srpsko-mađarskoj granici čekaju od ponoći, što su oni dočekali burnim negodovanjem i tvrde da se odatle neće pomeriti makar čekali narednih mesec dana.

Tanjugov reporter sa lice mesta je javio da su pripadnici policije gusto raspoređeni na graničnom prelazu Horgoš 1, a prostor iznad granice nadleću helikopteri.

Saobraćaj kod Reskea i Ašothaloma je obustavljen jutros u sedam sati zbog velikog broja migranata koji stoje na srpskoj strani granice i ometaju mađarske vlasti u sprovođenju granične kontrole, kako je saopštio načelnik odeljenja za graničnu kontrolu mađarske policije Laslo Balaž, tvrdeći da su srpske vlasti o tome propisno informisane.

Kako javlja reporter Tanjuga sa lica mesta, najmanje hiljadu izbeglica sa Bliskog istoka, koji su noć proveli na graničnom prelazu Horgoš 2, krenuli su oko podneva prema graničnom prelazu Horgoš, a tamo su ih uputili pripadnici mađarske granične policije.

UNHCR je, u međuvremenu, saopštio da nema nikakvu informaciju o tome kada će biti otvoren prelaz Horgoš, te da službenicima te agencije UN nije omogućen prilaz prelazu.

Prelaz Horgoš 2 zatvoren je sat vremena po stupanju na snagu novih poostrenih mera za ulazak izbeglica u Mađarsku, a broj izbeglica sa srpske strane se postepeno povećavao.

Poslednja grupa izbeglica u Mađarsku je ušla oko ponoći.

Istovremeno, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš zatražio je danas u Evropskom parlamentu da se Srbiji uputi hitna pomoć u zbrinjavanju izbeglica na granici sa Mađarskom.

Gutereš je ukazao da je, nakon što je Mađarska zatvorila granicu, “neizbežno da se Srbija nađe u centru izbegličke krize” i predložio da EU odmah preusmeri programe ze zbrinjavanje i raseljavanje izbeglica koji su bili namenjeni Mađarskoj ka Srbiji, imajući u vidu da je Mađarska te programe odbila da prihvati.

UNHCR je danas izrazio duboko razočaranje što ministri država članica EU nisu uspeli da postignu konačni konsenzus o planu za raspodelu 120.000 izbeglica i ukazao da je potrebno, bez daljeg odlaganja, postići odlučan sporazum kako bi se pružio odgovor, kao što je hrabra akcija zasnovana na solidarnosti svih država članica.

Ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU nisu sinoć postigli sporazum o planu prihvata izbeglica koji je predložio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Ministri su izrazili načelnu, ali ne i formalnu saglasnost da njihove zemlje prihvate većinu od ukupno 160.000 izbeglica iz Afrike i sa Bliskog Istoka u zavisnosti od svojih kapaciteta, ali su odbili obavezujuće kvote koje je Komisija pokušala da nametne.

Situacija sa izbeglicama sa Bliskog istoka na srpsko-mađarskoj granici se usložnjava, rekao je danas Ministar rada Aleksandar Vulin istakavši da strahuje da bi situacija mogla da izmanke kontroli, ukoliko uskoro taj problem ne bude rešen.

Vulin je na graničnom prelazu Horgoš 1 rekao novinarima da je taj granični prelaz trebalo da bude otvoren i da omogući izbeglicama da zatraže azil.

“Mađarska vlada je bez obaveštenja srpskih organa zatvorila Horgoš 1 i sada se situacija ovde usložnjava”, rekao je Vulin.

Ministar je dodao da migranti pristižu sa svih strana i da ih na “ničijoj zemlji” ima preko 1.000.

Vulin je istakao da će Srbija za sve njih da obezbedi prevoz u najbliže prihvatne centre, ali da, ukoliko oni to ne žele, niko ih ne može naterati.

“Ovde će sada biti doneta voda i hrana kako bi im se pružila prva pomoć”, rekao je Vulin istakavši da ovaj problem ne možre biti rešen bez saradnje sa mađarskom stranom.

On je jutros posetio granični prelaz Horgoš 2, gde se takođe nalazila velika grupa izbeglica koji pristižu na Horgoš 1, nakon što ih je na ovaj granični prelaz uputila mađarska granična policija.

Ministar je tom prilikom rekao novinarima da to što se dešavalo na Horgošu 2je brutalno kršenje pozicije mađarske vlade koju je ona formulisala koliko juče.

“Još juče su govorili da će zatvoriti granicu za ilegane prelaske, ali ne i za one koji žele da izraze nameru za azilom. Ali kao što vodite od toga nema ništa. Ovo je direktno kršenje reči mađarske vlade”, rekao je Vulin.

On je dodao da srpska policija nije zvanično obaveštena ni da će Horgoš 2 biti zatvoren, osim što je imala takva saznanja.

Vulin je i prilikom posete prelaza na Horgošu 2 rekao da će Srbija obezbediti sve što je potrebno ovim ljudima: hranu, vodu, pelene i hranu za bebe i istakao da Srbija spremna da u prihvatne centre prihvati više hiljada ljudi.

Oko 100 izbeglica sa Bliskog istoka štrajkuje glađu i žeđu nezadovoljni ponašanjem mađarskih vlasti, javio je reporter Tanjuga.

Izbeglice, koje se nalaze na “ničijoj zemlji”, sede na ledini, a oko njih su transparenti ispisani na engleskom jeziku: “Bez hrane, bez vode”.

Granični prelaz Horgoš 1 je zatvoren, pa je na tom prelazu velika gužva. Tu su postavljeni i mobilni “kontejneri-sudnice” za tražioce azila.

Mađarska od ponoći primenjuje izmenjeni zakon o granici prema kome je za ilegalni prelaz granice predviđena zatvorska kazna od tri godine. Inače, ranije danas Mađarska je proglasila krizno stanje u dve županije na jugu Mađarske, Čongrad i Bač-Kiškun.

Pošto je Mađarska odlučila da zatvori svoje granice, Fejsbuk grupa “Avoid Hungary – Migration news“ pripremila je karte s alternativnim rutama koje se u obliku letaka dele izbeglicama na makedonskoj granici.

Na stranici je objavljeno nekoliko mapa na kojima se prikazuju alternativni pravci koji se preporučuju izbeglicama, a jedna od ruta vodi i preko Hrvatske, preciznije preko Slavonije, prenosi Televizija N1 Hrvatska.

Na grčko-makedonskoj granici, s makedonske strane, volonteri su izbeglicama počeli da dele letke na kojima se nalaze te karte i usmeravaju ih prema navedenim alternativnim pravcima, kako ne bi krenuli put Mađarske i “zapeli” na tamošnjoj granici koju čuvaju teško naoružani policajci, koju nadleću helikopteri i gde su već počela prva privođenja.

Mađarska od ponoći primenjuje izmenjeni zakon o granici prema kome je za ilegalni prelaz predviđena zatvorska kazna od tri godine.

Sama granica je i fizički zatvorena nakon što je, nakon izgradnje ograde, zatvoren poslednji prolaz koji su izbeglice koristile, a to je pruga Subotica – Segedin, na koju je juče u popodnevnim satima postavljen vagon s bodljikavom žicom.

Inače, javlja N1, prve izbeglice pristižu i u Hrvatsku, za sada su to male grupe i pojedinci, ali nakon što je Mađarska najavila hapšenja na svojoj granici sve je izglednije da će izbeglički talas krenuti prema Hrvatskoj.

Mađarska policija saopštila je danas da je u ponedeljak priveden do sada najveći broj od 9.380 osoba zbog ilegalnog ulaska u Mađarsku, prenela je agencija MTI.

Kako je navedeno u policijskom saopštenju, postupak je pokrenut protiv 13 osoba osumnjičenih za krijumčarenje ljudi a protiv pet zbog falsifikovanja dokumenata.

Mađarska agencija podseća da je prema pooštrenim propisima koji su od danas na snazi, ilegalni prelazak mađarske granice tretira se kao krivično delo, sa zaprećenom kaznom od tri godine zatvora i deportovanjem iz zemlje.

Krijumčari ljudi suočiće se sa većim kaznama od dosadašnjih a organizatori krijumčarenja mogu da budu osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od deset do 20 godina, navodi MTI.

Grupa izbeglica presekla je jutros ogradu na granici Mađarske i Srbije, njih 16 policija je posle toga odmah privela i to će biti prva grupa izbeglica na kojoj će biti primenjen novi zakon o državnoj granici.

Kako javlja mađarska državna televizija M1, grupa izbeglica je u ataru blizu prelaza Reske – Horgoš presekla bodljivaku žicu i probila ogradu, posle čega su ušli u Mađarsku.

Njih 16 policija je odmah privela i to je prva grupa izbeglica na kojoj će biti primenjen novi, strožiji zakon o državnoj granici koji je stupio na snagu u ponoć, a koji, između ostalog, predviđa kaznu zatvora do tri godine za one koji ilegalno pređu granicu.

Sama granica je i fizički zatvorena pošto je, nakon izgradnje orgrade, zatvoren poslednji prolaz koji su izbeglice koristile, a to je pruga Subotica – Segedin, na koju je juče u popodnevnim časovima postavljen vagon s bodljikavom žicom.