FK Vranjak i Aleksandar Gajić uživaju u novim uspesima
GODINA POTVRĐENE ISTINE
MODRIČA – Modričko selo kome su i Bog i ljudi dali sve i koje , po svemu, liči na gradić u izgradnji, sa oko 2.500 stanovnika, ovih dana divi se svojim šampionima.
FK“Vranjak“ je u svojoj 42.godini postojanja izborio plasman u 2.ligu Republike Srpske, grupa „zapad“. Tako su Momčilo Pisarević, Slaviša Stojanović, Dejan Savić, Nikola Mikelini, Goran Janković, Dejan Vidović, Srđan Kojić… ušli u galeriju nezaboravnih, a Aleksandar Gajić svojim dijagonalama, topovskim udarcima sa distance, te projektilima koji su na čudnovatan način završavali u mreži protivnika našao se u porodici fudbalskih umetnika sa domaćih terena.
„Verovatno aludirate na gol protiv Trebave iz Osječana?! Lopta mi je došla na oko 35 metara, lepo mi je sela, raspalio sam po njoj i ona se zakoprcala u mreži u gornjem desnom uglu nemoćnog golmana Trebave. Svestan sam da sam postigao verovatno najlepši gol čitavog prvenstva, ali svaki svoj individualni uspeh delim sa saigračima. Bez njih, ja ništa sam ne bih mogao ostvariti“, započeo je svoju priču Aleksandar Gajić, tobdžija Vranjaka.
A poslednji uspesi nisu slučajni…
„Nisu! Svi smo kao jedna velika, složna, srećna porodica. Živeli smo za ovaj uspeh, za ulazak u viši rang, gde je Vranjak bio pre nekoliko godina. Imali smo iskustvo u golmanu Momčilu Pisareviću, te defanzivcima Dejanu Saviću i Nikoli Mikeliniju koji je igrao za Modriču i tuzlansku Slobodu u Premijer ligi BiH. Tu je uvek pouzdani Igor Gerusi i Goran Janković. Požrtvovani Milan Lukić, pa Dejan Vidović, Dejan Ristić i svi mi koji smo ulazili u igru ili oni koji su sa klupe pružali podršku. Ne treba zaboraviti ni rukovodstvo kluba predvođeno Jerotijom Jankovićem, ali i sve prijatelje našeg kolektiva koji su uvek tu kada zatreba. Imali smo i navijače koji su nam bili dragocenost. Naše utakmice gledalo je kudikamo više gledalaca nego, recimo, prvoligaške utakmice. I po tome smo posebni“, izlaže Vranjakova „sedmica“.
Valjalo bi zadržati se na „zapadu“ i verovati da se sunce uvek na istoku rađa.
„Okrenuti ka istoku, jer tamo i pripadamo, maštamo da što duže ostanemo na drugoligaškom zapadu. Imamo i neophodnu infrastrukturu. Verujemo da ćemo imati podršku naše lokalne zajednice, ali da ćemo imati i nove prijatelje koji će nam materijalno pomoći da što duže guramo u ovom takmičenju. Čujem da je načelnik Modriče Mladen Krekić obećao podršku. Ne čudi me, reč je o časnom čoveku koji voli svaki pedalj svoje Modriče. Zajedno samo možemo se radovati, da svi budemo zadovoljni“, rekao je Aleksandar Gajić.
Ima tu i ličnih planova?
„Svako ih ima, a posebno mlad čovek. U avgustu ću navršiti 23 godine. Dakle, logično je da razmišljam o svemu. Student sam fizioterapije, trebam to privesti kraju. Želim sa Vranjakom odigrati zapaženu ulogu u narednoj sezoni. Eto, klub gde sam započeo karijeru, Modriča, u istom je rangu sada. Tamo su Radoslav i Nebojša Prljeta, od ovog leta možda i Vlado Koprivica i Goran Lukić. To su moji drugari u privatnom životu, a na sportskom polju bićemo ljuti rivali. To je u sportu, valjda, normalno i neminovno kada ne može biti drugačije“, poručio je Aleksandar Gajić, „sedmica“ Vranjaka za njegovu sreću.
I nove uspehe…
LJUBAV SA ALJASKE
Snažne ljubavi ništa ne može ni umanjiti ni pomutiti. Čak, ni daljine…
„Pa, naš najveći prijatelj i član kolektiva Nikola Vasilić živi na Aljasci. Tamo je više od 4 decenije. Sada ima 80 godina, ali molimo se za njegovo zdravlje i što duži život. Uradio je mnogo za selo Vranjak, za naš klub posebno. Bez njega ne bi bilo ni najnovijih rezultata. Uspesi su došli zahvaljujući i rukovodstvu kluba: Jerotiji Jankoviću, Nikoli Vasiliću, Nedi Jankoviću, Miloradu Todoroviću, Zoranu Mićiću, Milanu Kojiću, Novaku Jankoviću, Draganu Stojanoviću – Triši, Draganu Stojanoviću – Miloći, Sreti Mićiću, Dušku Gajiću, Dejanu Saviću i Slaviši Stojanoviću. Svi oni su deo naše titule i radosti. Imaju ljubav prema Vranjaku koja ne prolazi“, naglasio je Aleksandar Gajić.
A najjača je ljubav sa Aljaske!
PUNA DOMINACIJA
U modričkom kraju ovih dana uspeha je na sve strane. U susret Vidovdanu, Danu ove opštine, vidi se daleko i na sportskom planu.
„Moj Vranjak je novi drugoligaš. U viši rang plasirao se i drugi klub iz mog zavičaja, Trebavac. Isti uspeh ostvarili su i Sloga iz Jakeša, ali i Sloga 1973 odakle je legendarni Nikola Nikić. Oni sada igraju i finale Kupa OFS Modriča protiv favorizovane Modriče. Ima uspeha, neka tako i ostane“, poželeo je Gajić.
Plamenom sportskih želja…
NEDO JANKOVIĆ – SEKRETAR ZA ANALE!
Sekretar Vranjaka za anale je Nedo Janković, inače član Opštinskog fudbalskog saveza i FS regije Doboj. Klupska administracija danas je „kao pod konac“, sve je na svoje mesto postavljeno pedantno, vojnički precizno.
„U Vranjaku sam sekretar 30 godina. Bilo je teških dana i godina, bilo je pobeda i slavlja, ali Vranjak i ja se nikada nismo razdvajali. Danas sam ponosan na pređeni put. Bilo je u cilju razvoja mog zavičaja i fudbalskog sporta i fizičke kulture. Moja lična afirmacija nije bila izražena i trudio sam se da sa svima ostanem u korektnim relacijama. FK Vranjak na drugarstvu i prijateljstvu je sve i ostvario. Danas klubu mnogo pomažu, iako nisu članovi klupskih struktura, pre svih, Slobodan Gajić, Dalibor i Rade Cvijanović, Milan Simić, Dragan Cvijanović, Slavko Cvijanović. Godinama uz naš klub su Dragomir Petrović i Drago Cvijanović. Oni su naši počasni članovi. I ne treba zaboraviti da je sa ovih prostora bio i pokojni predsednik, dr Milan Jelić, ali i mnogo drugih umnih glava“, rekao je Nedo Janković, dugogodišnji prvi operativac kluba.
I primer kako treba!
Autor / foto: Slađan JEREMIĆ
Facebook komentari