MODRIČA – Prolećnih 24 stepena izmamilo je Modričane na ulice ovog grada. Bašte picerija i kafića u centru grada su kao oko pune. Živo je i u „Tropiku“, lokalu Darija Damjanovića, prvotimca OFK Beograda i nekadašnjeg reprezentativca Bosne i Hercegovine.
Dosetkama i smehu do suza vratio se Nikola Nikić.
„Nisam sam. Nisam nikada ni bio sam. Sa suprugom Jadrankom bio sam u šetnji. Odjednom je naišao Slavko Mamuzić, nekadašnji igrač mog Željezničara. Ovo je druženje po sarajevskoj liniji. Druženje ’željovaca’ koje će da traje dok smo živi. Ponekad dođe iz Pule Jakov Dubravac, privrednik i menadžer i ne može biti dosadno“, priča Nikola Nikić.
Slavko Mamuzić danas je daleko od rodnog kraja.
„Živim i radim u Švajcarskoj. Međutim, ne mogu bez Modriče. Sa Nikolom se setim lepih vremena i zlatnih dana kada smo bili u Željezničaru. I danas se silno radujem pesmi i slavlju na Grbavici, kada moj ’Željo’ dobija. Da me nije zadesila žutica, izgradio bih evropsku karijeru. Ubeđen sam. Svaki susret sa Nikićem je priča o Željezničaru i najpopularnijem sportu tog doba. Eh, lepa vremena. Eh, mladosti“, sa setom će Mamuzić.
Da ne beše žutice…
Autor: Slađan JEREMIĆ