MODRIČA – Bila je subota, poslednja majska. Sijalo je sunce i sve je slutilo na dobro i sreću. Oboje su „gradu pod Majnom“ bili potrebni. Jer, svega nekoliko meseci ranije, Modriča je ostala bez svog velikana – dr Milana Jelića! Hoće li Modriča Maxima nestati? To pitanje lebdelo je iznad glava svih. Međutim, naučeni od onog koji je iznenada zaplovio svojim morima da se najžustrije treba boriti onda kada je i najteže, Modričani su postali porodica uspešnih. Padali su kod kuće redom Željezničar, Čelik, Zrinjski, Sloboda, Leotar…,na gostovanjima imao solidan učinak sa pobedama Leotara, Sarajeva, Posušja, Žepča…,pa su u poslednjem kolu pružale se brojne mogućnosti – da Modriča Maxima pobedi i postane šampion, da bihaćko Jedinstvo slavi u Posavini i zadrži premijerligaški status.
Da sav trud ne padne u vodu, pobrinuli su se modrički fudbalski dragulji, pa su golovima Sretena Vasića, Slaviše Dugića i Đorđa Zafirovića, na asistencije Joce Stokića. Marka Živkovića i Steve Nikolića, isprašili Bišćane, a njihov legendarni trener ali i ponos fudbalskog Sarajeva Mehmed Janjoš – Čala kratko izustio:
„Ovde je pobedio bolji. Modriča je zasluženo šampion. Hoće li ovi prostori i čitava BiH ikada biti svesni koliko je dragi Milan Jelić učinio i za Modriču i za fudbal ove zemlje?“
Dobri ljudi dobro pamte!
Ovako je bilo, istorija beleži i čuva od zaborava:
Na tribinama oko 6.000 gledalaca. Srcem i dušom navijaju za Modriča Maximu. U svečanoj loži majka i sin, Milica i Petar Jelić. Tu su i ministri Proko Dragosavljević i Nedeljko Čubrilović, pa rukovodstvo grada na čelu sa Mladenom Krekićem, potom čelnici Fudbalskog saveza Republike Srpske i BiH, brojni privrednici, novinari. Jednom rečju, fudbalofili i umetnici raznih „fela“.
„Sećam se, u moje i srce moje majke uveliko se nastanila tuga. Ipak, u tri maha smo poskočili sa svojih mesta, aplaudirali i pozdravili golove. Onda tuga ponovo nadvlada. Krenu suze. Tešili smo jedno drugo. Ostali smo sami, ali nam je sa našim šampionima tog popodneva bilo lakše. Sudbina, okrutna sudbina“, prelistava po sećanjima Petar Jelić, koji je danas prvi čovek ovog kluba.
Treneri Slaviša Božičić, Marko Stojić i Zdravko Đurić dobro su posložili tim. I sve je funkcionisalo skoro do perfekcije.
„Imali smo na golu Bojana Tripića, branio je sigurno, odvažno, nepogrešivo. Zadnju liniju predvodio je pokojni kapiten Sreten Vasić, pa Dragan Jolović, Jadranko Bogićević, Željko Kljajević, Božidar Ćosić. U sredini su važan šraf bili Dario Purić, Vladimir Miljković, Nemanja Stjepanović i Marko Živković. Napred su dominirali Slaviša Dugić i Stevo Nikolić. Imali smo i jaku klupu. Ma, sve se poklopilo. Bili smo tim, imali smo pobednički duh. Doduše, u zimskoj pauzi napuste nas Zoran Belošević, Marko Bajić i Rafael Godoi Pereira. Nastavak sezone i četiri nizana poraza. Ipak, bio je to kolektiv koji je predodređen da uspe“, priseća se Marko Stojić.
Tim je kroz sva iskušenja vodio uspešan Izvršni odbor, a na njegovom čelu čovek koji nije ispuštao barjak pobede, tokom većeg dela šampionata. Žarko Vujnić sa ponosom gleda na to vreme.
„Sve se poklopilo, sve je bilo kao lep san. Međusobno smo se poznavali i verovali jedni u druge. Posebno mi je drago što smo najveći klupski uspeh ostvarili u vreme mog mandata na mestu predsednika Kluba. Bilo je davno, ali vreme nije pomutilo sećanja. Ona su i danas sveža. Ubeđen sam, da je poživeo Milan Jelić, da bi ponovili još koji put taj uspeh i da se on ne bi smirio dok se Modriča Maxima ne bi plasirala u Ligu šampiona Evrope. Nije nam se dalo da bude tako. Godi da je Modriča Maxima, pored Leotara i banjalučkog Borca, bila šampion BiH, istinski reprezent fudbalske Republike Srpske. Danas sam daleko od dešavanja u tom kolektivu, ali je on meni zauvek ostao u srcu“, poručio je Žarko Vujnić, predsednik Modriča Maxime iz šampionskih dana.
Srce ne ume da laže. Golman Bojan Tripić svoje je poklonio fudbalskoj Modriči. Tada je bio njen „Lav Jašin“. I danas čuva gol novog prvoligaša Srpske, u 37.godini života.
„Modriča je posle moje porodice najveća mi ljubav. Dala mi je sve, ja njoj poklonio najlepše godine. Partijama u šampionskoj Modriči stigao sam do dresa reprezentacije. Kasnije sam branio boje zeničkog Čelika i Rudara iz Prijedora, ali Modriča je priča kojoj kraja nema. Moja ljubav, inspiracija, ponos, uzvišenost. Ljubomorno ću čuvati u svom srcu 31.maj 2008.godine kada smo postali prvaci BiH“, rekao je Tripić.
Šampionski pehar dodirnuo je i ka nebu podigao i Slaviša Dugić. Danas je daleko od Modriče, ali je nosi u glavi, srcu i duši. Za sva vremena.
„Sa suprugom i sinom živim u Švajcarskoj. U toj zemlji radim, a priželjkujem da Nikolas zavoli loptu i fudbal. Ima nepune tri godine, a pokazuje interesovanje za ovaj sport. Pošto je moj otac Slavko sada u penziji i boravi u Modriči, deda će unuku da sagradi fudbalski teren manjih razmera u dvorištu porodične kuće. A šampionska Modriča? Još mi sve to treperi pred očima. Budi lepa sećanja i uspomene. Kada ste pozvali, znao sam da je tim povodom. Ko bi rekao da je prohujalo 10 godina. Voleo bih da Modriča ponovi taj uspeh. Verujem u ono što Petar Jelić radi za taj kolektiv“, rekao je u telefonskom razgovoru Slaviša Dugić, nekada mladi reprezentativac Švajcarske.
Uspehu su doprineli na svoj način još i Opština Modriča, te Rafinerija ulja „Modriča“, tadašnji generalni sponzor. Prvi čovek grada Mladen Krekić ponosan je na ostvareno, ali i ono što danas beleže Modričani u raznim sportovima.
„Opština Modriča bila je i danas je uz svoju omladinu, takmičare i sportske kolektive. Sećam se te subote, one radosti, ali i patnje, suza i tihog jada zbog odlaska stvaraoca tog kolektiva iz novije njegove istorije. Plakao sam kao malo dete i bio ponosan da sam na čelu grada koji ima svoje fudbalske junoše. Modriča je relativno mali grad, ali ima veliko sportsko srce. Naši sportisti pronose ime Modriče širom sveta, pa su najbolji, najveći i najefikasniji ambasadori svog zavičaja. I kao načelnik, i kao čovek, i kao roditelj jako sam ponosan na njih. I pre deset godina , ali i danas. Čitav ovaj grad je moja duboka emocija“, rekao je Mladen Krekić.
Te majske subote, dok se ispijao pobednički šampanjac, a na grad spuštala tama, iznad stadiona „Dr Milan Jelić“ svetlucale su zvezde. Jedna je bila najsjajnija, ali je zauvek ostala na nebu. Ipak, zbog titule je Modriča te noći gorela od radosti kao otvorena školjka.
A u susret vrednom jubileju, načelnik Modriče, pogledao je u časovnik, pa se našao u čudu:
„Čekajte, zar ima 10 godina od tog istorijskog dometa? Kako sve brzo prolazi. Pa, vreme je za nove uspehe, podvige, silne radosti?!“
Ko te pita, život teče dalje…
Slađan JEREMIĆ
U VEČNOSTI
Kao što je, već, poznato, šampionska ostvarenja fudbalske Modriče nije dočekao šesti predsednik Republike Srpske i prvi čovek fudbala u Srpskoj i u BiH, dr Milan Jelić. Preminuo je 30.septembra 2007.godine u 52.godini života iznenada, od posledica srčanog udara. Samo 22 dana od šampionskog slavlja, iznenada je preminuo i generalni sekretrar kluba Milorad Popović. Onda je krajem 2010.godine, dok je igrao mali fudbal i nepuna tri časa pre svog 41.rođendana u večnost se preselio kapiten šampionske generacije Sreten Vasić. U proleće 2011.godine preminuo je i član Izvršnog odbora kluba Stojan Stolić.
Danas iz večnosti navijaju za nove uspehe…
BROJKE I SLOVA
Modriča Maxima – Jedinstvo 3:0
1:0 Vasić (23), 2:0 Dugić (53), 3:0 Zafirović (90).
MODRIČA – Stadion „Dr Milan Jelić“. Gledalaca: 6.000. Sudija: Vladimir Dominković (Orašje)7. Žuti kartoni: Stjepanović, Zafirović, Miljković (Modriča Maxima), Smailagić, Kapetan (Jedinstvo).
MODRIČA MAXIMA: Tripić, Kljajević /od 63.min. Purić -), Jolović, Bogičević, Ćosić, Živković, Stjepanović, Stokić /od 83.min. Zafirović/, Vasić, Nikolić, Dugić /od 81.min. Miljković/. Trener: Slaviša Božičić.
JEDINSTVO: Mujkić /od 74.min. Šušnjar/, Sejdić /od 46.min. Mulić/, Smailagić /od 65.min.Anušić/, Hodžić, Seferović, Dedić, Kapetan, Dujmović, Vranešević, Šahinović, Mirvić. Trener: Mehmed Janjoš.
TABELA
- Modriča 30 18 1 11 57:45 55
- Široki Brijeg 30 17 3 10 44:29 54
- Čelik 30 16 4 10 38:32 52
- Zrinjski 30 15 4 11 46:27 49
- Sarajevo 30 14 6 10 42:29 48
- Sloboda 30 15 2 13 43:38 47
- Željezničar 30 14 3 13 47:35 45
- Slavija 30 14 2 14 39:44 44
- Velež 30 14 2 14 39:46 44
- Laktaši 30 13 4 13 42:40 43
- Posušje 30 13 4 13 42:46 43
- Orašje 30 13 3 14 50:45 42
- Travnik 30 13 3 14 35:39 42
- Leotar 30 13 2 15 38:45 41
- Jedinstvo 30 12 4 15 28:43 40
- Žepče 30 2 1 27 25:73 7
Modriča Maxima je igrala kvalifikacije za Ligu šampiona Evrope. U prvom kolu je pobedila Dinamo u Tirani sa 2:0 i u Zenici(stadion u Modriči nije odgovarao evropskim standardima) sa 2:1. U 2.kolu je poražena od Alborga sa 5:0 u Danskoj i sa 2:1 u Zenici.
Ali se pamti da je bila deo fudbalske Evrope.
Slađan JEREMIĆ
Facebook komentari