modričaINFO za sve ljude dobre volje
ZBOGOM, MILANČE!
Sav je bio sazdan od dobrote da je, krhkog stasa, ličio na gorostasa koji nebo dodiruje.
Ljude je svojatao i svima verovao! Živeo je skoro isposnički. Bogu se molio! Crkvu voleo! Molitve ponavljao tiho i u sebi, a sve do neba su čule se!
Umeo je da se raduje tako da je bio odraslo dete, a vedrinu je vešto darivao svima. Šaljivo je odgovarao na teška pitanja, a kada je trebalo tugovati činio je to sam i krišom, da niko ne vidi!
Takav obrazac života ima svoju pregolemu cenu – popusti zdravlje!
Sin, otac, suprug, brat, prijatelj i dobar čovek Milan Lazarević je ispoljavao finoću i dobrotu, razum i blage misli bilo da je na radnom mestu, na ulici, u pozorištu,u kafani, na književnim susretima ili sportskom događaju.
Radeći u sredstvima informisanja, Milan je drugovao sa slušaocima koji su mu bili slika i prilika, zakon i obaveza, odmor i lečilište. Tragajući za vremenom i načinom da svima bude na usluzi, možda je to dolazilo samo iz čoveka, najmanje trenutaka i pažnje posvećivao je sebi. Možda je trebalo biti drugačije.
Zbogom , Milanče, ako stvarno odlaziš!
Slađan JEREMIĆ
