GODINA VELIKIH NADANJA

Vlado Koprivica izrasta u velikog fudbalskog asa, sa realnim željama u 2016.

MODRIČA – Rođen u Ilidži pre nepune 22.godine, Vlado Koprivica stigao je da postane poznato i priznato ime fudbala u Modriči, šamačkom Borcu, sada u Orašju. U taboru federalnog prvoligaša java je poput najlepšeg sna – ide se ka Premijer ligi BiH!

„Modriča je moja druga kuća. Tu sam odrastao i sve što sam naučio sa loptom, bilo je u Modriči. Bilo je čast provesti dane i silne utakmice iza gola, dodavati lopte Bojanu Tripiću, Draganu Joloviću, Dušku Stajiću, Bojanu Magazinu…i maštati da jednog dana postanem prvotimac omiljenog kluba. Kao što je poznato, moj san se ostvario. Onda su došla brojna iskušenja za Modriču, ja karijeru nastavio u šamačkom Borcu, sada sam u Orašju. Život je tako posložio“, govori crnokosi fudbaler.

Prvog dana Nove godine malo kome je do priče. U najluđoj noći se sve zaboravi, ponešto poželi, a kada svane gleda se kako organizam vratiti u željeno stanje. Njemu ništa nije teško, pa i da se odazove pozivu novinara. Vaspitan tako da starijeg od sebe poštuje, a mlađem da ukaže. I kao lep primer da posluži. I po tome je jedinstven.

„Prvi januarski dan je težak za onog ko o tome u novogodišnjoj noći nije razmišljao. Za mene nema problema. Ne konzumiram alkohol, odolevam svim porocima i iskušenjima te vrste. Moj izbor je fudbal, a sportski život ne sme da vas odvede često u kafanu, zadimljene prostorije. Naravno, ulazeći u 2016.godinu ja sam poželeo sebi zdravlje, uspeh i sreću. Isto sam poželeo svima koji mi znače, a sada to činim i svim vašim čitaocima. Neka sve bude po meri njihovih ukusa i da budu noviji i od Nove godine“, kaže ovaj mladić.

Svaka je priča – priča za sebe, a njegova je u fudbalskim bojama. I sutra, možda, slavom uramljena.

„Ljudski je hteti više i bolje. Sportski se nadati da ćete stići do cilja. Meni je bilo lepo i u mojoj Modriči, pa u Borcu iz Šamca, sada u Orašju. Pruža se lepa prilika da ’labudovi’ ostvare povratak u Premijer ligu BiH. Znate, bilo bi to ravno svojevrsnom čudu. Da pre godinu dana budemo iznad ponora, a onda da dođe trener Mato Neretljak sa saradnicima, da dobro izmeša karte, da u rukovodstvu kluba sede oni koji vole Orašje i da sada budemo tu gde jesmo…, to je za rubriku:’Verovali ili ne!’ Za čitavu polusezonu nismo doživeli poraz na gostovanjima. Ostaje žal što smo imali tri vezana neuspeha kod kuće, a bili smo ubedljivo prvi. Sada smo u vrhu, ali titula jeseni stanuje na nekom drugom mestu, u Jajcu. Ipak, optimista sam i nadam se da ćemo na kraju ispiti šampanjac svojih trijumfa i silne radosti“, govori štoper Orašja.

„Grad na Savi“ nije preko sveta. Do Modriče skokne na sat ili dva. Da zagrli majku, brata, baku, prijatelje…Pa, onda, ponovo u Orašje. Tu se ispisuje velika priča.

Čitava fudbalska istorija!

„Kada sam u februaru prošle godine otišao od kuće u novu sredinu, nije bilo lako. To je prvi put da na duže vreme ne vidim majku Biljanu, oca Minju, brata Nikolu, bake Radu i Gospu, moje Prljete, brojne prijatelje. Međutim, u Orašju su me svi prihvatili kao najrođenijeg. Još se htelo da ostvarimo odličan rezultat, pa smo počeli da ličimo na veliku sportsku porodicu. Zimsku pauzu provodim u krugu porodice u Modriči, ali 14.januara selim se u Orašje i verujem da ćemo u izvanrednoj formi ući u nastavak sezone“, kaže robusni štoper.

Orašje je gradić, ali ima dušu. I veliko srce, za svakog.

„Baš tako. Ljudi vole svoj grad. Vole naš klub koji traje 20 godina, a bio je osvajač Kupa BiH i igrao je u Evropi. Padali su u Posavini velikani, radovalo se svakoj pobedi. Ponovo će biti tako. U Orašju je i mnogo lepih devojaka. Prosto da se čovek po ceo dan i noć divi toj lepoti. One nam dolaze na utakmice, pružaju snažnu podršku. Godi, iskreno rečeno“, pomalo se „šepuri“ ovaj mladi čovek.

Gode i rezultati u statističkom pogledu, kao potvrda da je fudbal uvek u modi.

„Ja sam u Orašju igrao često i kao desni bek, ne samo kao štoper. Mada mi ta pozicija najviše odgovara. Onda su neki u Sarajevu sastavljali startnu postavu Prve lige Federacije BiH za jesenji deo sezone. Uvrstili su mene i Elvedina Aletića. Uz porodicu, najveću podršku imam od saigrača Marka Ivkića, Kene Lugavića, Elvedina Aletića, Kikija Pejića i Aleksandra Ćorsovića. Trudim se da i ja njih nikada ne razočaram. Dakle, svi zajedno na kraju ćemo da se radujemo šampionskim ostvarenjima. Taj uspeh podario bih svima koji mi znače, pa Modriči, ali i rodnoj Ilidži, koja ne bi bila poznata samo po svojim festivalima dobre pesme. Bila bi poznata još po nečemu“, zaključio je kroz osmeh Vlado Koprivica.

Po pesništvu njegove igre…

FUDBAL – PORODIČAN SPORT

Uz to što su po pitanju talenta njegova nebesa otvorena sa svih strana, Vlado Koprivica vredno radi. Sluša i ćuti, uči i napreduje. Međutim, cela njegova porodica je u fudbalskom sportu.

„U tom pogledu, čast Koprivica branim ja. Međutim, Radoslav i Nebojša Prljeta su poznati fudbaleri. Naše majke su rođene sestre. Sa njima sam igrao i u Modriči, a sa Rašom i u Šamcu. Njihov otac Đoko je,kažu, bio super dobar prvotimac Radnika iz Hadžića. Nešo je sada u Modriči, Rašo u Tekstilcu iz Dervente, a ja u Orašju. Voleo bih da se opet nađemo u istom klubu. Čujem da je predsednik Modriče, Petar Jelić, najavio bolje dane našeg matičnog kluba. Možda se jednog dana svi nađemo u Gradu pod Majnom“, kaže Koprivica.

PARTIZAN ILI ZVEZDA?

Na prostorima bivše, velike, lepe i zajedničke zemlje svako je imao svoje fudbalske ljubavi. Velike i male. Ipak, Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo bili su magnet za gledaoce. I danas se „otimaju“ u svojatanju i vrše podele na naše i na vaše?

„Mene drugari često prozivaju da pre podne navijam za Partizan, a popodne za Crvenu zvezdu. Utakmice se na ovim prostorima igraju u popodnevnim ili večernjim satima, je li tako?! Pamtiću dok sam živ dolazak Zvezde u Modriču. Celo drugo poluvreme bio sam kapiten protiv tima iz Beograda. Srce je htelo da iskoči. Osećao sam ponos i zadovoljstvo. Ko zna, možda jednog dana zaigram u nekom većem klubu. I u nekom većem gradu. Za sada je svejedno, kojem“, kaže iskreni i uljudni mladi sportista.

Da, svejedno je: Beograd, Zagreb ili Split. Mada, sa Topčiderskog brda se najdalje vidi.

I, najlepše je…

Autor: Slađan JEREMIĆ

 

 

Facebook komentari

komentari